28-08-2015, 04:37 PM
На данашњи дан, Велику Госпојину 1941. страдало је село Љубљеница у Херцеговини код Стоца.
Позната су имена 44 жртве, од којих је 23 са презименом Гело. Они су потпуно истребљени, а презиме угашено.
Из породице Вукосав, убијена је 21 жртва. Одрасли српски мушкарци из села, њих 10, презимена Вукосав и Гело, поубијани су уочи Видовдана, 27. јуна 1941. на Шћепан Крсту, и бачени у јами Баров до.
Жене и дјеца су живи запаљени у једној штали у Љубљеници, 28. августа исте године на православни празник Велика Госпојина. Из пламена је искочила и побјегла једино деветогодишња Славојка Вукосав.
У свом свједочењу из 1990. године, које је снимљено VHS камером, Славојка је описала како се догодио овај злочин.
Комшије Хрвати и муслимани су их истјерали из кућа, под изговором да их „селе у Србију“ и уз батине потјерали ка појати породице Гело.
Ту су их све затворили.
Кров појате је био од ражове сламе, а злочинци су убацили и додатне бале. Испред врата су стајали злочинци са гвозденим вилама.
Њима су у ватру враћали живе буктиње, мученике који су искакали из запаљене појате.
Једну дјевојку су претходно силовали.
Славојкиног брата, који је искочио из штале, убили и бацили поново у пламен.
Са тешким ранама била је преживјела и Спасенија Гело, али је послије неког времена умрла.
том приликом су сагорјели:
Вукосав Цвијета, Дара, Славко - дјечак од 15 година, Стоја - дјевојчица од 10 година, Наста, Цвија, Даница, Славко - дијете од 8 година, Анђелко - дијете од 8 година;
Геле Петра, Анђа, Љубица - дијете од 4 године, Мара, Миленко - дијете од 8 година, Миленка - дјевојчица од 6 година, Љубица - дјевојчица од 2 године, Даница, Бранко - дјечак од 15 година, Миленко - дјечак од 12 година, Анђа -дјевојчица од 2 године, Владо - дјечак од 12 година и Боро - дјечак од 10 година. (Архив Југославије, ЗКРЗ БиХ, инв. бр. 55.226.)
Злочинце су преводили Балдо Бошковић - Кракић, Смајо Ризвановић, Стојан Маслаћ, Хасан Бајгорић - Хоџа, Божо Папац итд.
Позната су имена 44 жртве, од којих је 23 са презименом Гело. Они су потпуно истребљени, а презиме угашено.
Из породице Вукосав, убијена је 21 жртва. Одрасли српски мушкарци из села, њих 10, презимена Вукосав и Гело, поубијани су уочи Видовдана, 27. јуна 1941. на Шћепан Крсту, и бачени у јами Баров до.
Жене и дјеца су живи запаљени у једној штали у Љубљеници, 28. августа исте године на православни празник Велика Госпојина. Из пламена је искочила и побјегла једино деветогодишња Славојка Вукосав.
У свом свједочењу из 1990. године, које је снимљено VHS камером, Славојка је описала како се догодио овај злочин.
Комшије Хрвати и муслимани су их истјерали из кућа, под изговором да их „селе у Србију“ и уз батине потјерали ка појати породице Гело.
Ту су их све затворили.
Кров појате је био од ражове сламе, а злочинци су убацили и додатне бале. Испред врата су стајали злочинци са гвозденим вилама.
Њима су у ватру враћали живе буктиње, мученике који су искакали из запаљене појате.
Једну дјевојку су претходно силовали.
Славојкиног брата, који је искочио из штале, убили и бацили поново у пламен.
Са тешким ранама била је преживјела и Спасенија Гело, али је послије неког времена умрла.
том приликом су сагорјели:
Вукосав Цвијета, Дара, Славко - дјечак од 15 година, Стоја - дјевојчица од 10 година, Наста, Цвија, Даница, Славко - дијете од 8 година, Анђелко - дијете од 8 година;
Геле Петра, Анђа, Љубица - дијете од 4 године, Мара, Миленко - дијете од 8 година, Миленка - дјевојчица од 6 година, Љубица - дјевојчица од 2 године, Даница, Бранко - дјечак од 15 година, Миленко - дјечак од 12 година, Анђа -дјевојчица од 2 године, Владо - дјечак од 12 година и Боро - дјечак од 10 година. (Архив Југославије, ЗКРЗ БиХ, инв. бр. 55.226.)
Злочинце су преводили Балдо Бошковић - Кракић, Смајо Ризвановић, Стојан Маслаћ, Хасан Бајгорић - Хоџа, Божо Папац итд.