30-08-2015, 06:08 PM
Ево да кажем пар ријечи о људима који су задужили мој крај.
Арсо Копривица (Бандин Оџак код Сокоца 5. мај 1895 - август 1944 село Тишћа код Власенице)
Један од најинтелигентнијих људи са Романије, од оца Јована и мајке Албе (р. Ћорић) био је инжињер агрономије. Током краљевине Југославије, радикали су га сматрали великим непријатељем у политичкој борби па су га назвали комунистичком присталицом (што он није био, напротив). Арсо је био ученик Богословије. Након Првог свјетског рата, држава тражила је кандидате разних занимања и нудила им стипендије и одлазак на студије у Прагу. Арсо напушта Богословију и одлази у Чехословачку, на студије агрономије. Након двије године проведене у Прагу, држава му, као и осталим студентима, отказује стипендију. Тада се Арсо посвећује политици и страначкој борби, како би окончао студије. Послије завршетка студија, доласком у Југославију, постаје члан Тежачке странке и у њеном руководству остаје до краја живота. Нажалост, кад је почео Други свјетски рат, два рођена брата одлазе на двије стране. Брат му Раде одлази у комунисте (то је био и прије рата) и гине 1942. од четника код Вишеграда (на Бијелим Брдима). У Априлском рату, Арсо је покушао да побјегне у Енглеску, али за њега није било мјеста у авиону код Никшића. Отишао је у Београд и радио за четнике. Гестапо га је открио јуна 1943, па је побјегао на родну Романију. Августа 1944. убијен је од комуниста у селу Тишћа (убио га је један познати олош из Херцеговине). Током Сфрј за њега многи Романинци нису знали, јер се то сакривало од јавности, тек 90-тих се потпуно открио његов рад за свој народ.
Душан Мијатовић
Био је командант једне чете на Романији, страдао је од комуниста после рата. Његов рођак Велемир и Војислав Мијатовић су били свештеници и завршили су Богословију у Сарајеву. Велемир је био парох Кошутички у архирејском надмјесништву рогатичком, на почетку рата су га усташе протјерале у Србију, а партизани су га убили у марту 1945. године. Војислав је био сарајевски свештеник ког је 1928. рукоположио митрополит Петар Зимоњић (ког су усташе убиле у Јасеновцу). Војислав је убијен од комуниста 1947. негдје код Тузле и не зна му се за гроб.
Велемир Мијатовић
П.С. Сва њихова жртва није била узалудна, јер Душанов син Будимир Буде Мијатовић је добро знао нашу историју и почетком рата у БиХ је организовао народ да се брани од Турака, тако да непријатељ није могао да почини злочин на Романији као што је то радио у прошлом рату.
Арсо Копривица (Бандин Оџак код Сокоца 5. мај 1895 - август 1944 село Тишћа код Власенице)
Један од најинтелигентнијих људи са Романије, од оца Јована и мајке Албе (р. Ћорић) био је инжињер агрономије. Током краљевине Југославије, радикали су га сматрали великим непријатељем у политичкој борби па су га назвали комунистичком присталицом (што он није био, напротив). Арсо је био ученик Богословије. Након Првог свјетског рата, држава тражила је кандидате разних занимања и нудила им стипендије и одлазак на студије у Прагу. Арсо напушта Богословију и одлази у Чехословачку, на студије агрономије. Након двије године проведене у Прагу, држава му, као и осталим студентима, отказује стипендију. Тада се Арсо посвећује политици и страначкој борби, како би окончао студије. Послије завршетка студија, доласком у Југославију, постаје члан Тежачке странке и у њеном руководству остаје до краја живота. Нажалост, кад је почео Други свјетски рат, два рођена брата одлазе на двије стране. Брат му Раде одлази у комунисте (то је био и прије рата) и гине 1942. од четника код Вишеграда (на Бијелим Брдима). У Априлском рату, Арсо је покушао да побјегне у Енглеску, али за њега није било мјеста у авиону код Никшића. Отишао је у Београд и радио за четнике. Гестапо га је открио јуна 1943, па је побјегао на родну Романију. Августа 1944. убијен је од комуниста у селу Тишћа (убио га је један познати олош из Херцеговине). Током Сфрј за њега многи Романинци нису знали, јер се то сакривало од јавности, тек 90-тих се потпуно открио његов рад за свој народ.
Душан Мијатовић
Био је командант једне чете на Романији, страдао је од комуниста после рата. Његов рођак Велемир и Војислав Мијатовић су били свештеници и завршили су Богословију у Сарајеву. Велемир је био парох Кошутички у архирејском надмјесништву рогатичком, на почетку рата су га усташе протјерале у Србију, а партизани су га убили у марту 1945. године. Војислав је био сарајевски свештеник ког је 1928. рукоположио митрополит Петар Зимоњић (ког су усташе убиле у Јасеновцу). Војислав је убијен од комуниста 1947. негдје код Тузле и не зна му се за гроб.
Велемир Мијатовић
П.С. Сва њихова жртва није била узалудна, јер Душанов син Будимир Буде Мијатовић је добро знао нашу историју и почетком рата у БиХ је организовао народ да се брани од Турака, тако да непријатељ није могао да почини злочин на Романији као што је то радио у прошлом рату.