20-09-2015, 07:17 PM
(19-09-2015, 07:36 PM)Милослав Самарџић Пише: Има са реформом итекакве везе. Као и Далмација итд. Читај књиге епископа Никодима Милаша, он је полемисао са Штросмајером и Рачким...
Са њима су полемисали многи Срби, а не само Милаш. Ови су тјерали своје, а сад шта то значи? Ништа. Све док то није званично прихваћено у Нишу 7. децембра 1914. Тад је Зли Вук већ био пола вијека мртав.

Сад скроз је занимљиво да су Вука фалили сви Словени, понајприје Руси, Чеси и Пољаци, а и многи други странци по цијелој Европи - пријатељи Срба.
Па смо онда спали на то да останемо брез иједног пријатеља (7. дец. 1914-данас).
Просвјетаре, брате мили, свашта ти написа. И што јест и далеко више што - није! Па многи велики Срби су се тиме бавили, Лазо М. Костић као први од првије.
И оцијенише рад Злог Вука као за Србе добар и позитиван, кад је мало шта било позитивно. Зли Вук је био див над дивовима, Српска армија, сам самцат је пробио Српско име у свијет, након 5 вијекова турске раме и заинетересовао странце за Србе.
Вон Ранке, један од највећи историка свијета, написа Српску револуцију захваљујући Злом Вуку. Шта је Вон Ранкеу требало да се тиме бави?
И још стотине и стотине другије ствари. Српски еп је Илијада и Одисеја, којој завидише многи културнији и напреднији народи у Европи тога времена.
Да не бијаше Злог Вука, К. би ишта од тога остало сачувано. Али добро, то је по вама говедарски и ђубретарски језик, најпримитивније блебетање непсимене стоке (усмена поезија). Мајко моја!
Па вама би по томе могли и Анте и Јозо из Загреба позавидити!
Или како најписменији Србин свога времена рече, велики Доситеј, поводом својије "Буквица" написаније на српском језику да их Србин РАЗУМИЈЕ:
"Која је нами корист од једнога језика, којега у целом народу од десет хиљада једва један, како ваља, разуме, и који је туђ матери мојеј и сестрам?"
Писма Харалампију:
и мислим с помоћу Бога, и којег доброг Србина, дати на штампу, с гражданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савет здраваго разума», на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и толико путовање. Моја ће књига написана бити чисто српски какогод и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Црне Горе до Смедерева и до Баната.
Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"

