27-09-2015, 02:43 PM
Писмо подршке из Новог Сада
Живи Грачаница и живеће, а ми како радили – тако нам Бог помогао!
Драга браћо и сестре помаже Бог! Кажу да се зовем Вања Војиновић… Да, то је једно од имена које сам добила на рођењу, међутим…када сам први пут удахнула ваздух у плућа, од самог имена ми је припала много већа част, а то је да будем…
Православна Хришћанка! Већ на рођењу сам добила част да као таква и умрем и зато сада својим животом сведочим да се данас зовем и презивам ВАЉЕВСКА ГРАЧАНИЦА, слободно ме зовите тако!
“Ко није са мном – против мене је“ – рекао је сам Христос пре 2000 и кусур година, шта то значи? -То значи да ни у једном тренутку не смемо рећи да је потапање Грачанице готова ствар и да ми ту не можемо ништа да урадимо! Браћо и сестре, изгубљено је само оно чега смо се одрекли!…
Ако нам душмани сутра дођу на кућни праг, да ли ћемо мирно препустити нашу дедовину, да ли ћемо се предати без борбе? Нећемо! Није Србин такав! Нама је у генетском коду записана лавовска борба против свакога ко покуша да сатре до темеља оно што су наши преци својом крвљу платили!
И на послетку, Нећу ја вама ништа ново рећи, ако закључим да је ово демонско обрушавање на Светињу по Божијем допуштењу! Господ све ово допушта, не би ли смо се покајали и пали на колена пред силом Његовом и пред… победоносним мачем Архистратига Михаила!
Браћо и сестре, ово је позив на директну борбу против демона, ни лево ни десно, већ прса у прса, па да видимо ко ће кога оборити на бојном пољу званим Ваљевска Грачаница! Може ли демон бити силнији од Господа? Не може! Али може бити итекако силнији од нас, уколико не призивамо име живога Бога, да нас подржи у овој борби! Ово је задатак свих нас браћо и сестре и докле год милујем беле зидове Грачанице, докле год љубим њен темељ и гледам издалека како врховима својим додирује и саме облаке, нећу да чујем да је ова битка изгубљена!
Живи Грачаница и живеће, а ми како радили – тако нам Бог помогао!
Срдачан поздрав из Новог Сада!
А ево и једног записа, надам се да ми је Господ водио руку…
Залуд сте ми окивали руке, Бацали ме на најтеже муке
Душа ми је Богом окована Истином и правдом поткована.
Залуд ми тај око ноге ланац – Тврђава је срце, около је шанац
А зидови високи и чврсти… Зар ми могу прићи злобе прсти?
Залуд сте ме глађу уморили, Залуд ране на телу отворили,
Мој је одмор уморно Распеће. У храму мог срца не гасе се свеће.
Залуд сте ме у тамницу вукли, Залуд битке против мене тукли
Гнев је ваш, а моје смирење, Ко је јачи: сила ил’ трпљење?
Завршите једном с’ тим задатком Обојите моје сунце мраком,
Док се смејем тражите да плачем, Пођите ка мени голим рукама ил’ мачем.
Ал’ чувајте се моје песме гласне, Може бес и јарост да вам спласне
Стаћете на трен и немаћете куда, Мораћете уложити дупло више труда.
И опет ће бити залуд ваши јади! Зар је ико успео отети се правди?
Само ми допустите да с’ радошћу патим – на послетку имам коме да се вратим!
И ВИШЕ СЕ НИКАДА НЕЋЕМО СРЕСТИ… -Ја на једној, ви на другој цести.
Ја ћу путем Славе, а ви стазом срама, Ја ћу где је Мир, а ви где је тама:
крик и мука вечна, и вечити немир, док “Небесна литургија“ испуњава свемир.
Тамјаном мирисаће и небо и земља -од Косовских светиња – до Московског Кремља.
И са мачем правде доћи ће Цар Славе, Царица Тишине и Цар крви плаве…
Звона храма небеског чуће се до ада. -Највећи је Онај који ћутке страда.
Вања Војиновић, Нови сад
ИстиноЉубље свима Вама!
Живи Грачаница и живеће, а ми како радили – тако нам Бог помогао!
Драга браћо и сестре помаже Бог! Кажу да се зовем Вања Војиновић… Да, то је једно од имена које сам добила на рођењу, међутим…када сам први пут удахнула ваздух у плућа, од самог имена ми је припала много већа част, а то је да будем…
Православна Хришћанка! Већ на рођењу сам добила част да као таква и умрем и зато сада својим животом сведочим да се данас зовем и презивам ВАЉЕВСКА ГРАЧАНИЦА, слободно ме зовите тако!
“Ко није са мном – против мене је“ – рекао је сам Христос пре 2000 и кусур година, шта то значи? -То значи да ни у једном тренутку не смемо рећи да је потапање Грачанице готова ствар и да ми ту не можемо ништа да урадимо! Браћо и сестре, изгубљено је само оно чега смо се одрекли!…
Ако нам душмани сутра дођу на кућни праг, да ли ћемо мирно препустити нашу дедовину, да ли ћемо се предати без борбе? Нећемо! Није Србин такав! Нама је у генетском коду записана лавовска борба против свакога ко покуша да сатре до темеља оно што су наши преци својом крвљу платили!
И на послетку, Нећу ја вама ништа ново рећи, ако закључим да је ово демонско обрушавање на Светињу по Божијем допуштењу! Господ све ово допушта, не би ли смо се покајали и пали на колена пред силом Његовом и пред… победоносним мачем Архистратига Михаила!
Браћо и сестре, ово је позив на директну борбу против демона, ни лево ни десно, већ прса у прса, па да видимо ко ће кога оборити на бојном пољу званим Ваљевска Грачаница! Може ли демон бити силнији од Господа? Не може! Али може бити итекако силнији од нас, уколико не призивамо име живога Бога, да нас подржи у овој борби! Ово је задатак свих нас браћо и сестре и докле год милујем беле зидове Грачанице, докле год љубим њен темељ и гледам издалека како врховима својим додирује и саме облаке, нећу да чујем да је ова битка изгубљена!
Живи Грачаница и живеће, а ми како радили – тако нам Бог помогао!
Срдачан поздрав из Новог Сада!
А ево и једног записа, надам се да ми је Господ водио руку…
Залуд сте ми окивали руке, Бацали ме на најтеже муке
Душа ми је Богом окована Истином и правдом поткована.
Залуд ми тај око ноге ланац – Тврђава је срце, около је шанац
А зидови високи и чврсти… Зар ми могу прићи злобе прсти?
Залуд сте ме глађу уморили, Залуд ране на телу отворили,
Мој је одмор уморно Распеће. У храму мог срца не гасе се свеће.
Залуд сте ме у тамницу вукли, Залуд битке против мене тукли
Гнев је ваш, а моје смирење, Ко је јачи: сила ил’ трпљење?
Завршите једном с’ тим задатком Обојите моје сунце мраком,
Док се смејем тражите да плачем, Пођите ка мени голим рукама ил’ мачем.
Ал’ чувајте се моје песме гласне, Може бес и јарост да вам спласне
Стаћете на трен и немаћете куда, Мораћете уложити дупло више труда.
И опет ће бити залуд ваши јади! Зар је ико успео отети се правди?
Само ми допустите да с’ радошћу патим – на послетку имам коме да се вратим!
И ВИШЕ СЕ НИКАДА НЕЋЕМО СРЕСТИ… -Ја на једној, ви на другој цести.
Ја ћу путем Славе, а ви стазом срама, Ја ћу где је Мир, а ви где је тама:
крик и мука вечна, и вечити немир, док “Небесна литургија“ испуњава свемир.
Тамјаном мирисаће и небо и земља -од Косовских светиња – до Московског Кремља.
И са мачем правде доћи ће Цар Славе, Царица Тишине и Цар крви плаве…
Звона храма небеског чуће се до ада. -Највећи је Онај који ћутке страда.
Вања Војиновић, Нови сад
ИстиноЉубље свима Вама!
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.