30-09-2015, 07:38 AM
Пре тачно 3 године напустио нас је ђенерал Вељко.
Није испраћен уз највише државне почасти, али је зато остао у народној песми „Ђенерале, ђенерале“.
Командовао је Посебном Јединицом Полиције у Призрену све до повлачења српских снага 1999 .
Прославио се ослобађањем Ораховца 1998. где су шиптарски терористи неколико дана држали Ораховчане као таоце.
Колико је овај човек био храбар највише илуструје чињеница да, као дијабетичар, није смео да се излаже стресним ситуацијама, али да се он на то није обазирао. Знао је да у један џеп стави инсулин, а у други чоколаду и да каже својим момцима: ,,За мном браћо!”
Није испраћен уз највише државне почасти, али је зато остао у народној песми „Ђенерале, ђенерале“.
Командовао је Посебном Јединицом Полиције у Призрену све до повлачења српских снага 1999 .
Прославио се ослобађањем Ораховца 1998. где су шиптарски терористи неколико дана држали Ораховчане као таоце.
Колико је овај човек био храбар највише илуструје чињеница да, као дијабетичар, није смео да се излаже стресним ситуацијама, али да се он на то није обазирао. Знао је да у један џеп стави инсулин, а у други чоколаду и да каже својим момцима: ,,За мном браћо!”
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.

