[мунгос]

Мој одговор прије пар година са старога форума.

Што се тиче гласа јат, с тиме би се и ја мога сложити. Но питање ијекавице је нешто сасвијем друго.

И тиме ћу одговорити и Самарџићу и Просвјетару овом картом... Карту сам направио на основу више књига и више писаца, историчара, етнографа и језикословаца.

Карта:



Карта је историјски поглед на ијекавске и екавске говоре у самој Србији. Црвена црта представља "чврсто" или већински, просторе ијекавски говора. Зелена црта представља простор насељавања Динараца у Србији (према Цвијићу и другијем људима који су се бавили етнографијом), према томе и говора. С временом она је била "међупростор" ијекавскије и екавскије говора у Србији, да из разних разлога, ијекавски говори били уступили мјесто екавскијем. Историјски и једни и други говора има и са једне и са друге стране обе црте, али су у мањини.

Шта знадемо? Знадемо које је просторе заузимала устаничка Србија, знадемо која су се проширења кроз 19. вијек десила, знадемо (доприлике) бројност становништва (стално досељавање ијекаваца, али и доста екаваца из јужни и источни крајева, па све до Маћедоније). Однос бројности становништва и заступљености оба говора је увијек био пола-пола, с тенденцијом опадања ијекавски говора (потпуног пропадања икавски) и ширењем екавски. Овакав однос је све до прелаза између 19. на 20. вијек, па неће се пуно погријешити ако се каже, да је такво стање било све до пред Први свјетски рат. Деведесет посто људи су били сељаци, па је и говор добријем дијелом исти као што су им "баба и ђед говорили".

Тек настанком "југославија", екавица истискује ијекавицу посвуда на просторима Србије. Екавски говор је уведен као званичан у краљевини Србији тек 1896. године, а незванично је форсиран и давана му је предност (кроз администрацију, школство и војску, прије свега) десет година раније.

Значи ствари ту нијесу никако црно бијеле. Оно што је однијело превагу је да је Београд говорио екавски (већински, иако је у њему било људи свију говора и из свију крајева, јер од турске касабе и тврђаве, требало се доста људи доселити са свију страна да би достига данашњу величину). Људи са парама и са утицајем су често били екавци (укључујући ту Цинцаре, људе с југа итд.), а ијекавци су били сељаци.

То је неки краћи одговор, да није три четвртине Србије користило екавски говор, но је тачније рећи да је три четвртине с временом прихватило екавски говор јер је тако говорио Београд. А ту је и одговор на то да ЗЛИ ВУК, није био искомплексирани ијекавац Laughing у мору екаваца, но је био један од многије, од половине Србије која је користила тај говор.