[мунгос]

Нијесам сигуран да разлика од једно или два слова, море се подвести под два изговора. Па веће су разлике у многијем говорима у самој данашњој Србији него између књижевне екавице и ијекавице.

Моји су из Рашке старином и сумњам да су били екавци. Презиме је забиљежено у вријеме средњевјековне државе и породично памћење то потврђује иако је прошло 500 година. Постоје друге миграције на запад ђе су људи живили у готово изолованим енклавама и одржали говор до новијега времена. Сумњам да су постали ијекавци преко ноћи, јер је ријеч о сеоском становништву и до недавно (историјски) већином неписменом.

Бугари нијесу само екавци него чак већински, ако се не варам, ЈА-кавци. А ђе су Руси, Лужички Срби, Чеси, Словаци, Пољаци итд.

Ипак је у питању ово што Ђуро вели. Имао сам и у фамилији једну особу која је била на некој локалној власти за вријеме СХС-а. Службено писаније на екавици, иако та особа није говорила екавски. Исто као и многи документи Динарске дивизије на екавици (па бар имамо снимке Војводе Ђујића да потврде јасно како је говорио). Имају и многи ТВ и аудио снимци Солунаца као и људи са села из крајева Србије који су ијекавски да то потврде.

---

На основу чега си нпр. ставио да су Рашка, Трстеник, Краљево или Александровац били ијекавски?

На основу поријекла становништва, презимена, Цвијићевих истраживања, Милићевића итд.



Дакле јасно се види Динарска струја са Запада и Југозапада и Косовска и Маћедонска са југа готово по средини све до Београда.

Постоје документи о досељавању Срба у Војну Крајину (Алекса Ивић) ђе вели "доселише се многе породице од Биограда и Смедерева по паду српске Деспотовине". Нема ни трага екавици код њихових потомака.
Узмимо у обзир да је то свијет готово одсјечен од вањски утицаја, да је строг традиционалан и сеоски, и при томе већински неписмен. Тек у новије вријеме, историјски, то се мијења.

Одоговор ијекавице и екавице није ни изблиза тако прост како се многима чини.