10-10-2015, 05:35 PM
10.10.2015.
ДУГИН: Европска унија уједначено иде ка колапсу, Путин у Сирији вуче праве потезе
„ПОСЕБНО МЕ ТИШТИ СУДБИНА НОВОРОСИЈЕ, АЛИ НАМ ПОНЕШТО САМО УЛЕЋЕ У РУКЕ“
Пише: Александар ДУГИН
![[Слика: 811848.jpeg]](http://www.fakti.org/sites/default/files/2015-5/811848.jpeg)
• Либерализам се распада у свом језгру сразмерно интензитету постмодернистичког, иначе - субверзивног потенцијала. Још неколико корака и бездан ће показати своје лице које неће моћи остати непримећено
• Са Сиријом је тесно повезана исламска есхатологија. Конкретно, са џамијом Омејада. Са једном од њених кула и са једном од крипти. Под том кулом још увек сваки дан простиру чисти тепих. Знате ли зашто?
• Чудно, али пред нашим очима остварује се један од хадиса (предање) о заједничком фронту хришћана и муслимана против даджала (Антихрист). У центру тог хадиса је Дамаск. Латакија. Веома важна реч на геополитичкој карти света последњих времена
ИСКРЕНО, мени се не допада ситуација у земљи. Посебно ме тишти судбина Новоросије.
Ипак, то није разлог да се критикује позиција према Сирији, која је, напротив, доследна и геополитички коректна.
Подршка шиитске осовине (Иран, Ирак, Хезболах, Асад) у потпуности одговара логици континентализма.
Такође је исправан европски курс - за Европу се треба заузети и подржавати континенталне снаге - од радикалних до умерених. Проблем са мигрантима који ће се нужно и даље повећавати - одличан је повод.
Понешто нам сāмо долази у руке.
Европска унија уједначено иде ка колапсу.
Либерализам се распада у свом језгру сразмерно интензитету постмодернистичког, иначе, - субверзивног потенцијала.
Још неколико корака и бездан ће показати своје лице које неће моћи остати непримећено.
Али, овде је и најважније:
Заједно са либерализмом и Западом страда сва савременост - укључујући и руску.
И нико не тражи озбиљну метафизичку алтернативу. Заправо, такво питање нигде и нико не поставља.
Исправни кораци који се смењују неисправним не могу да сакрију све већу пустош и апсурд историјског тренутка.
Прецизније: тренутак је крајње засићен значењем, али то значење узмиче потпуно непримећено од савремених друштава - она остају хипнотисана „животним миром“.
Интуитивно је све више или мање јасно: Русија покушава да очува суверенитет.
То је здрава реакција на десуверенизацију (глобализацију).
Али, од здраве, готово инстинктивне реакције, до доследне слике света, до кохерентног погледа на свет и до аргументоване фундаменталне алтернативе - огромно је растојање.
Оно се повећава сваким даном, док решавамо (са променљивим успехом) техничка питања - укључујући и геополитику.
Пустош се шири.
Па ипак: у светлу доследне интелектуалне дегенерације читавог система, неки исправни и коректни кораци који одговарају јасној геополитичкој логици - такви као што је пуно војно ангажовање у сиријској ситуацији - позитивни су моменти које и треба оцењивати као такве.
Много тога - готово све - изазива гнушање, али, само руске трупе у Сирији - не. Напротив, оне изазивају опрезну радост.
Мало је, лоше, касно, не тако, не то… али боље него уопште ништа.
ДУГИН: Европска унија уједначено иде ка колапсу, Путин у Сирији вуче праве потезе
„ПОСЕБНО МЕ ТИШТИ СУДБИНА НОВОРОСИЈЕ, АЛИ НАМ ПОНЕШТО САМО УЛЕЋЕ У РУКЕ“
Пише: Александар ДУГИН
![[Слика: 811848.jpeg]](http://www.fakti.org/sites/default/files/2015-5/811848.jpeg)
• Либерализам се распада у свом језгру сразмерно интензитету постмодернистичког, иначе - субверзивног потенцијала. Још неколико корака и бездан ће показати своје лице које неће моћи остати непримећено
• Са Сиријом је тесно повезана исламска есхатологија. Конкретно, са џамијом Омејада. Са једном од њених кула и са једном од крипти. Под том кулом још увек сваки дан простиру чисти тепих. Знате ли зашто?
• Чудно, али пред нашим очима остварује се један од хадиса (предање) о заједничком фронту хришћана и муслимана против даджала (Антихрист). У центру тог хадиса је Дамаск. Латакија. Веома важна реч на геополитичкој карти света последњих времена
ИСКРЕНО, мени се не допада ситуација у земљи. Посебно ме тишти судбина Новоросије.
Ипак, то није разлог да се критикује позиција према Сирији, која је, напротив, доследна и геополитички коректна.
Подршка шиитске осовине (Иран, Ирак, Хезболах, Асад) у потпуности одговара логици континентализма.
Такође је исправан европски курс - за Европу се треба заузети и подржавати континенталне снаге - од радикалних до умерених. Проблем са мигрантима који ће се нужно и даље повећавати - одличан је повод.
Понешто нам сāмо долази у руке.
Европска унија уједначено иде ка колапсу.
Либерализам се распада у свом језгру сразмерно интензитету постмодернистичког, иначе, - субверзивног потенцијала.
Још неколико корака и бездан ће показати своје лице које неће моћи остати непримећено.
Али, овде је и најважније:
Заједно са либерализмом и Западом страда сва савременост - укључујући и руску.
И нико не тражи озбиљну метафизичку алтернативу. Заправо, такво питање нигде и нико не поставља.
Исправни кораци који се смењују неисправним не могу да сакрију све већу пустош и апсурд историјског тренутка.
Прецизније: тренутак је крајње засићен значењем, али то значење узмиче потпуно непримећено од савремених друштава - она остају хипнотисана „животним миром“.
Интуитивно је све више или мање јасно: Русија покушава да очува суверенитет.
То је здрава реакција на десуверенизацију (глобализацију).
Али, од здраве, готово инстинктивне реакције, до доследне слике света, до кохерентног погледа на свет и до аргументоване фундаменталне алтернативе - огромно је растојање.
Оно се повећава сваким даном, док решавамо (са променљивим успехом) техничка питања - укључујући и геополитику.
Пустош се шири.
Па ипак: у светлу доследне интелектуалне дегенерације читавог система, неки исправни и коректни кораци који одговарају јасној геополитичкој логици - такви као што је пуно војно ангажовање у сиријској ситуацији - позитивни су моменти које и треба оцењивати као такве.
Много тога - готово све - изазива гнушање, али, само руске трупе у Сирији - не. Напротив, оне изазивају опрезну радост.
Мало је, лоше, касно, не тако, не то… али боље него уопште ништа.
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!