[ПРОСВЕТАР]

Ср­би су на по­чет­ку 20-ог ве­ка има­ли свој пра­во­пис, да би по­том увезани у "срп­ско­хр­ват­ску" пра­во­пи­сну и је­зич­ку лудачку кошуљу, из ко­је још нису иза­шли на кра­ју истог ве­ка.

"За­јед­ни­штво" у реченој лудачкој кошуљи је би­ло ре­зул­тат по­ли­тич­ких, кул­тур­них и (со­цио)лин­гви­стич­ких при­ли­ка кроз ко­је су про­шли на­ро­ди Србских Земаља из сужене Ср­би­је, такозване "хр­ват­ске", Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Светог Савве ђедовине и Цр­не и ове данашње Црње, Го­ре.

Це­ло­ви­та исто­ри­ја срб­ског пра­во­пи­са до са­да ни­је на­пи­са­на чак ни за пе­ри­од од револуционарног упростачења језика и писма од стране плаћеног КРИМО-КАТОЛИКА Ву­ка Ка­ра­џи­ћа до да­нас.

Међутим!

Од класичне србске писмености и вековима устоличеног парвописа, КРИМО-КАТОЛИК Вук ЈЕ СВОЈОМ "ре­фор­мом" на­пра­вио ПРАВИ МАСАКР СРБСКОГ ПРАВОПИСА, ЈЕЗИКА И ПИСМА, то јест класичан пра­во­пи­сни дис­кон­ти­ну­и­тет са пре­ђа­шњим клсичним Србским Језиком и Писмом.

Илу­стра­тив­не су веома суздржане и дипломатски избалансиране ре­чи Иве Ан­дри­ћа, па каже:

Као сва­ки ре­фор­ма­тор Вук је био и ру­ши­тељ и гра­ди­тељ али је његовим са­вре­ме­ни­ци­ма, на­ро­чи­то у пр­во вре­ме, мо­ра­ла би­ти мно­го ви­дљи­ви­ја ру­ши­лач­ка стра­на ње­го­вог пот­хва­та.

Ради бољег разумевања наших излагања, ми бисмо исто­ри­ју срб­ског пра­во­пи­са мо­гли по­де­ли­ти у три пе­ри­о­да, па каже:

Пр­ви, је ПРАВО-СРБСКИ, до­ву­ков­ски пе­ри­од,

ДРУГИ је револуционарно-рушилачки, ву­ков­ски, и...

ТРЕЋИ је по­сле­ву­ков­ски, увезан у Аустро-угарску, хрватску и комуно-сатанистичку, брозовску лудачку кошуљу.

До­ву­ков­ски пе­ри­од по­чео је класично прото-србском и срб­ском пи­сме­но­шћу и за­вр­шио се 1818-е го­ди­не "Срп­ским рјеч­ни­ком" полуписменог КРИМО-КАТОЛИКА Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, који је био толико избушен турцизмима из турских касаба по окупираној Србији, да би се исти мирне Душе могао назвати "Српско-турски рјечник"!

Међутим!

Иако је довуковски период ве­о­ма ду­го тра­јао, исти данас не­ма ве­ли­ког зна­ча­ја за са­вре­ме­но ста­ње на­ше масакриране ор­то­гра­фи­је!

Паметном доста!