17-11-2013, 03:44 AM
Својом причом о "спашавању" Срба и о "прилажењу" љотићеваца ЈВУО ти си наговестио да је на крају рата дошло практично до уједињења свих тих формација у једну групацију и под једном заставом. Тако испада да су на крају и љотићевци постали "добри момци" (што је и била њихова стратегија да се таквим прикажу). Да се читава немачка армија предала Михаиловићу и Мекдауелу да ли би то амнестирало ту армију и њене команданте (Вајкса, Фелбера, Мајснера, Лера, Фелпса, Хорстенауа....) од злочина и окупације? Хоћу да кажем, то што је неко на крају рата "спашавао" Србе а претходно их сатирао, то њега ништа не амнестира. Чак су и Немци покушавали да обуздају усташе (Хорстенау када је видео каквом монструма су створили, Нојбахерова политика), па због тога не треба умањивати чињеницу да су они злочинци као и идеологија на основу које су вршили те злочине.
Када неко попут тебе похвално говори о љотићевцима јер су они на крају рата ето спашавали неке Србе и били у основи "српска војска" тај барем посредно оправдава тај читав покрет и његову идеологију. Зато сам рекао да симпатишеш Љотића.
И да, не може се једна кохабитација створена општим расулом на крају рата представити као некакав савез љотићеваца и дражиноваца, некакво "помирење Срба", нарочито што такав савез никада званично није склопљен. Нити је Михаиловић био за њега. То је била изнуђена политика војске у повлачењу и спашавање живе главе, политка "и са црним ђаволом ако треба..." и ништа више. А када се томе додају нека сведочанства која говоре да је Љотић заправо убијен од стране четника - онда ствари постају потпуно јасне.
Исечак из интервјуа са Драговићем је илустративан за природу односа четника и љотићеваца. Зато сам га и ставио овде. А највећа трегедије Србије у ДСР није то што су Југославију окупирали Немци (окупирали су целу Европу) већ то што су се у Србији у једном тренутку (и након што је избушен и проваљен Недићев управни апарат од стране четника) појавио покрет чија је једина сврха била да се покаже већим окупатором и већим нацистом од самог окупатора и нацисте. Слично ономе што су и усташе радиле, с том разликом што ови то нису доказивали на свом народу, него на туђем. Утолико су љотићевци гори и од усташа.
Када неко попут тебе похвално говори о љотићевцима јер су они на крају рата ето спашавали неке Србе и били у основи "српска војска" тај барем посредно оправдава тај читав покрет и његову идеологију. Зато сам рекао да симпатишеш Љотића.
И да, не може се једна кохабитација створена општим расулом на крају рата представити као некакав савез љотићеваца и дражиноваца, некакво "помирење Срба", нарочито што такав савез никада званично није склопљен. Нити је Михаиловић био за њега. То је била изнуђена политика војске у повлачењу и спашавање живе главе, политка "и са црним ђаволом ако треба..." и ништа више. А када се томе додају нека сведочанства која говоре да је Љотић заправо убијен од стране четника - онда ствари постају потпуно јасне.
Исечак из интервјуа са Драговићем је илустративан за природу односа четника и љотићеваца. Зато сам га и ставио овде. А највећа трегедије Србије у ДСР није то што су Југославију окупирали Немци (окупирали су целу Европу) већ то што су се у Србији у једном тренутку (и након што је избушен и проваљен Недићев управни апарат од стране четника) појавио покрет чија је једина сврха била да се покаже већим окупатором и већим нацистом од самог окупатора и нацисте. Слично ономе што су и усташе радиле, с том разликом што ови то нису доказивали на свом народу, него на туђем. Утолико су љотићевци гори и од усташа.