09-11-2015, 06:38 PM
Није ово иницијатива за остварење овакве идеје нити је оснивачка скупштина покрета који ће се бавити прикључењем Далмације Италији. Коментари да "од овога или онога нема ништа" не узимају у обзир будуће време и динамику међународних односа. Никад се не зна шта ће се десити за само пар година а камоли деценија.
Оно што је важно јесте да постоји капацитет за неку идеју. Да постоји довољно људи и да постоји било каква свест која се може неговати у жељеном смеру. Не заборавимо да је Италија држава са преко 60 милиона становника, дакле као Француска али са дупло мањом територијом. Питање "повратка" ,како га они зову, постоји као тема у десничарским круговима у Италији од завршетка рата. То је све у оквиру теорије наравно, али је више од тога немогуће очекивати од једне државе силе осовине која је поражена у рату. Немци се не усуђују ни да погледају према Источној Пруској одн. Каљининграду па тако не треба очекивати ни поморски десант Италије на Далмацију у овом тренутку и то је свима јасно.
Суштина је да је то прича коју треба неговати и од које не треба очекивати да постане преко ноћи популарна па широке масе почну писати графите по летовалиштима. Много је боље градити лагано један природни савез са једном великом и моћном државом, него ли одустати од свега због тренутне етничке карте. Италија је, чини ми се, једина чланица Г8 где је жива свест људи и где је бунтовно размиљање природна ствар па ваљда зато и не гледају на Русе као кугу и претњу што опет нама одговара.
Хрвати никад у историји нису помишљали на било какву конфронтацију са већима од себе па би онда била прилика да Срби из Далмације дочекају ослободиоце са цвећем као што су они у "првом полувремену" засипали букетима Вермахт у Загребу.
Оно што је важно јесте да постоји капацитет за неку идеју. Да постоји довољно људи и да постоји било каква свест која се може неговати у жељеном смеру. Не заборавимо да је Италија држава са преко 60 милиона становника, дакле као Француска али са дупло мањом територијом. Питање "повратка" ,како га они зову, постоји као тема у десничарским круговима у Италији од завршетка рата. То је све у оквиру теорије наравно, али је више од тога немогуће очекивати од једне државе силе осовине која је поражена у рату. Немци се не усуђују ни да погледају према Источној Пруској одн. Каљининграду па тако не треба очекивати ни поморски десант Италије на Далмацију у овом тренутку и то је свима јасно.
Суштина је да је то прича коју треба неговати и од које не треба очекивати да постане преко ноћи популарна па широке масе почну писати графите по летовалиштима. Много је боље градити лагано један природни савез са једном великом и моћном државом, него ли одустати од свега због тренутне етничке карте. Италија је, чини ми се, једина чланица Г8 где је жива свест људи и где је бунтовно размиљање природна ствар па ваљда зато и не гледају на Русе као кугу и претњу што опет нама одговара.
Хрвати никад у историји нису помишљали на било какву конфронтацију са већима од себе па би онда била прилика да Срби из Далмације дочекају ослободиоце са цвећем као што су они у "првом полувремену" засипали букетима Вермахт у Загребу.