29-11-2015, 03:05 PM
Типично је за тебе да бежиш из дискусије, када немаш аргументе 
Лепо сам поставио графикон који приказује дужину трајања обуке пилота, што ловаца, што бомбардера, што осталих, а ти се правиш наиван. И то је систем који се примењивао током целог трајања рата (у ствари до средине 1944).
Друго, лепо ти кажем да су други чланови посаде бомбардера имали обуку одвојено од пилота, и да су тренирали заједно у финалној фази која је трајала 10 недеља у најбољем случају.
Какве две године, какви бакрачи.
Нису се припремали очигледно. Ни у једној години пре 1939 ваздушне снаге нису произвеле више од 200 пилота годишње. Предратни пилоти су, након обуке која је трајала 6 месеци до 2 године, враћани махом у цивилну авијацију. Већина њих ће у каснијем ратном програму служити као инструктори (иако највећи део није задовољавао критеријуме, нпр, имали су знатно мање од 1000 сати летења борбеном летелицом).
Када је почео рат у септембру 1939, американци су имали око 4000 пилота и копилота, од чега свега око 1500 активних у војној служби. Ипак, до напада на Перл Харбур покренут је амбиционзан програм продукције пилота - 30 000 на годишњем нивоу.
У то време већ је дефинисана стратегија САД да своју експанзионистичку политику развоја војне моћи заснива на развоју ваздушних снага. Кичма авијације били су наравно пилоти, па су на брзину прављени пројекти којима би се обучило ново људство, у складу са све интензивнијом продукцијом летелица.
У свим пројектима који су претходили овом који сам горе навео, број потребних пилота је одређиван индустријским замахом, односно бројем летелица које ће се избацивати на годишњем нивоу.
Пошто је планирани врхунац продуктивности планиран за 44 и 45, пројектовано је да ће до тог периода бити потребно ишколовати још 90000 пилота (касније је тај број увећан).
Да би се испунили ови циљеви, пројектовано је да близу 90 000 људи мора проћи кроз обуку на годишњем нивоу. Нови проблем су били инструктори којих није било, непостојеће установе, недовољан број тренажних центара, недостатак школских авиона и много тога другог.
Дакле, није било основе за оно што тврдиш - да су се припремали.
Припремали су се касније, током рата, могло им се, касније су ушли у рат, практично са незнатним снагама су учествовали до 1944, и гомилали силу за пред крај, и нарочито за после рата.
Треба рећи да су американци од 1940 до 1945 произвели скоро 300 000 војних авиона, од чега 200 000 борбених.
Од тих 200 000, око 43 000 је продато Енглезима (27000) Русима (14000) и осталим земљама (12000)
Америка је време током рата више користила како би од себе створила послератну супер силу, него што је своје ресурсе усмеравала на свој допринос у рату (који је несумњив, али много мањи него што је реално могао бити). За разлику од Немаца, Совјета и Енглеза.
----
Ја мислим да је РАФ имао можда најбоље обучене пилоте у тренутку избијања рата.
(28-11-2015, 05:01 PM)ватхра Пише: Не знам из ког разлога си поставио текст о обуци нишанџија, кад не говоримо о прецизности гађања, нити о пилотима ловаца, за које си поставио табелу.
Лепо сам поставио графикон који приказује дужину трајања обуке пилота, што ловаца, што бомбардера, што осталих, а ти се правиш наиван. И то је систем који се примењивао током целог трајања рата (у ствари до средине 1944).
Друго, лепо ти кажем да су други чланови посаде бомбардера имали обуку одвојено од пилота, и да су тренирали заједно у финалној фази која је трајала 10 недеља у најбољем случају.
Какве две године, какви бакрачи.
(28-11-2015, 05:01 PM)ватхра Пише: Американци су имали могућност да се припреме на миру, па су могли и добро да обуче посаде. Можда им врхунски пилоти нису били добри као код Немаца, али код Американаца никад не би могли да лете слабо обучени пилоти као код других. Значи просек им је био јако добар. Такође су себи могли да дозволе луксуз да после одређеног броја мисија шаљу људе кући (нпр 35 или 40 за бомбардере, при чему су се теже мисија рачунале дупло).
Нису се припремали очигледно. Ни у једној години пре 1939 ваздушне снаге нису произвеле више од 200 пилота годишње. Предратни пилоти су, након обуке која је трајала 6 месеци до 2 године, враћани махом у цивилну авијацију. Већина њих ће у каснијем ратном програму служити као инструктори (иако највећи део није задовољавао критеријуме, нпр, имали су знатно мање од 1000 сати летења борбеном летелицом).
Када је почео рат у септембру 1939, американци су имали око 4000 пилота и копилота, од чега свега око 1500 активних у војној служби. Ипак, до напада на Перл Харбур покренут је амбиционзан програм продукције пилота - 30 000 на годишњем нивоу.
У то време већ је дефинисана стратегија САД да своју експанзионистичку политику развоја војне моћи заснива на развоју ваздушних снага. Кичма авијације били су наравно пилоти, па су на брзину прављени пројекти којима би се обучило ново људство, у складу са све интензивнијом продукцијом летелица.
У свим пројектима који су претходили овом који сам горе навео, број потребних пилота је одређиван индустријским замахом, односно бројем летелица које ће се избацивати на годишњем нивоу.
Пошто је планирани врхунац продуктивности планиран за 44 и 45, пројектовано је да ће до тог периода бити потребно ишколовати још 90000 пилота (касније је тај број увећан).
Да би се испунили ови циљеви, пројектовано је да близу 90 000 људи мора проћи кроз обуку на годишњем нивоу. Нови проблем су били инструктори којих није било, непостојеће установе, недовољан број тренажних центара, недостатак школских авиона и много тога другог.
Дакле, није било основе за оно што тврдиш - да су се припремали.
Припремали су се касније, током рата, могло им се, касније су ушли у рат, практично са незнатним снагама су учествовали до 1944, и гомилали силу за пред крај, и нарочито за после рата.
Треба рећи да су американци од 1940 до 1945 произвели скоро 300 000 војних авиона, од чега 200 000 борбених.
Од тих 200 000, око 43 000 је продато Енглезима (27000) Русима (14000) и осталим земљама (12000)
Америка је време током рата више користила како би од себе створила послератну супер силу, него што је своје ресурсе усмеравала на свој допринос у рату (који је несумњив, али много мањи него што је реално могао бити). За разлику од Немаца, Совјета и Енглеза.
----
Ја мислим да је РАФ имао можда најбоље обучене пилоте у тренутку избијања рата.