30-11-2015, 09:38 PM
(30-11-2015, 01:22 PM)ватхра Пише: имаш опис обуке бомбардерских група везан за табелу коју сам поставио
https://www.ibiblio.org/hyperwar/AAF/VI/...ml#page684
Имам књиге Cravena i Cate у пдф-у и знам шта пише у њима, предлажем да их и ти прочиташ.
(30-11-2015, 01:22 PM)ватхра Пише: по завршетку основне обуке, посаде су настављале обуку и вежбу, и то је трајало период колико је наведено у графикону.
Цитат: Flying Training Command began the year (1943) with a huge backlog of men awaiting entry into pretlight training. This, in turn, created morale problems. As a solution, in the spring of 1943.the Army Air Forces introduced a three- to tlvemonth college training program for aviation cadets. Initially, these men went to college before undergoing aptitude testing. Unforlunately, the Army Air Forces found many ot the students were poorly equipped for flying. Rather than waste the government's money and the individual's time, the AAF decided to establish prccollege testing, beginning in the fall of 1943.
(30-11-2015, 01:22 PM)ватхра Пише: Нисам нашао ниједног да је провео мање од две године у службиОчекујеш да пилот "изјави у МАЦР" да није прошао темељну обуку и да није врхунски пилот?
Није уопште спорно да је барем већина оборених током 1944 приступило војсци још 1942. Спорно је то да нико неће да се хвали тиме да је месецима био "на леду". Сви воле да истичу свој допринос и дужину радног века у војној служби, па макар били и потпуно неактивни.
(30-11-2015, 01:22 PM)ватхра Пише: Ни у ком случају се не може говорити о неискусним посадама. Поготово јер је већина бомб. група дошла у Италију почетком 1944, кад је прошла највећа криза за посадама авиона.
Поновићу последњи пут, и нећу више да се бакћем са тобом о овоме
Цитат:Throughout 1942, the need for combat crew personnel far exceeded the current and contemplated production of the command's flying training schools. The rate of expansion of housing and training facilities, instructors, as well as the procurement of aircraft and other equipment, though at a breakneck pace, constrained the rate of increase of production. Facilities were used to their maximum capacity as quickly as they could be stood up. Some schools were expanded while they were still under construction.
Because of the rapid expansion and then the almost equally rapid program, its quality varied considerably, but given the numerous problems with facilities, qualified instructors, changes in curriculum, and the like, the centers made as much of a contribution to the war effort as could be expected under the circumstances.
Includnig fatatalities, almost 40 percent of students who entered primary pilot training from 1939 to the end of the war failed to earn their wings. The reasons for this high attrition rate were numerous, including low aptitude on the part of those who were eliminated. Though higher headquarters never established a fixed elimination rate, the operational demand for pilots primarily determined the elimination rate. During 1943. when the demand for pilots was greatest, the elimination rate declined.
During 1944, when a surplus of pilots was in sight, eliminations rose as standards increased
(30-11-2015, 01:22 PM)ватхра Пише: А ти изволи покажи ми пример неког пилота који је пао код нас, који је провео годину дана у служби и имао мало мисија, да ли је обарање зависило од искуства посаде и колики је то проценат оборених авиона - ако већ хоћеш да заступаш тезу да су код нас падале неискусне посаде.
Подаци за то постоје.
Имам нешто боље:
Ево табела губитака авиона на Медитерану 1942-1945, по узроцима (борбени губици и незгоде)
Нису урачунати остали (књиговодствени) губици, расходовање, и тако даље..
Табела је начињена на основу званичних америчких података - AAF, statistical digest
![[Слика: ap_LOSS.png]](http://s28.postimg.org/i7rob4ial/ap_LOSS.png)
print screen
Верујем да ти је мање више јасно шта представљају колоне, али ако имаш дилему, питај
На ове губитке треба додати још 385, извиђачких, транспортних и других авиона који су пописани само збирно.
Нећу да кажем да су несреће изазвале само грешке пилота или других чланова посаде, али неборбени губици су забрињавајуће високи.
За крај,
несреће које су завршиле фатално током периода обуке (током "сасвим довољних сати" симулације летења) за 1942-1945:
Укупно 13 621 погинуо
- током базичне обуке 1175
- током примарне обуке 439
- током напредне обуке 1888
- транзициони периоди - 9922
- остало (комуникације) - 197