[Ројалист]

Emailovi novinara zaposlenih u velikim medijskim organizacijama, među kojima su BBC, Gardijan, Njujork Tajms, Rojters, franucuski Mond, Vašington Post, NBC i San, prikupljeni su tokom jedne vežbe britanske agencije da bi zatim ti emailovi bili dostupni na internoj mreži GCHQ gde je mogao da im pristupi svako ko je imao pristup mreži.

Iako ova vežba prikupljanja obaveštajnih podataka izgleda nije bila usmerena na novinare, ona je narušila privatnost njihovih komunikacija.

Emailovi novinara bili su među 70000 emailova koje je GCHQ prikupila za manje od 10 minuta, tokom jednog dana u novembru 2008. godine, sa jedne od brojnih pristupnih tačaka koje GCHQ ima na optičkim kablovima koji čine okosnicu interneta.

Među prikupljenim emailovima novinara bilo je PR emailova koji su poslati na email adrese brojnih novinara, ali i prepiske između reportera i urednika koji su razgovarali o reportažama. GCHQ je zadržala ove emailove koji su bili dostupni celokupnom osoblju agencije.

Snoudenova dokumenta otkrivaju i da je GCHQ ocenjivao one koji se bave istraživačkim novinarstvom kao jednu od pretnji, zajedno sa teroristima i hakerima. Ta ocena se pre svega odnosila na novinare specijalizovane za pitanja odbrane.

Nakon objavljivanja ovih dokumenata, više od 100 urednika je potpisalo pismo koje je upućeno britanskom premijeru Dejvidu Kameronu, u kome je izražen protest zbog toga što britanske vlasti prate novinare.

Pojedini urednici i njihovi pravni zastupnici pozvali su vlasti da usvoje nove zakone koji bi obezbedili slobodu govora, s obzirom na narastajuću zabrinutost zbog primene RIPA zakona (Regulation of Investigatory Powers Act) i straha da bi policija mogla zloupotrebiti ovaj zakon da bi špijunirala novinare.

RIPA omogućava policiji i bezbednosnim službama da bez sudskog naloga pristupaju komunikacijskim podacima, ali i da primoraju internet provajdere da zadrže poverljive podatke na svojim serverima i do dve godine.