[Ројалист]

ТРИ ХАЈДУКА

У по бурне црне ноћи,

Алек-паша из сна скочи,

Жизак дркће, ко да чита

Страву санка с бледа лица.

Алек-паша каду пита:

,,Камо кључи од тамница?...

Три године како труну -

Ох, хајдучки пепо клети!

Па још ни сад мира нема -

У сан дође да ми прети!''

,,Немој, аго, немој ноћу

Силазити у тамнице,

Сутра ћемо послат Неша,

Да покопа кости њине!''

,,Хахахаха, кадо моја,

Ни живих се нисам боја,

Док су били за ужаса,

А некмоли мртвих паса.

Морам ићи да их видим

Како леже на трулишту,

Да их питам, што ме зову,

Што ме траже, што ме ишту!'' -

Узе жижак - зрака дркће

На пашином бледом лицу -

Зарђана брава шкрипну -

Он се спусти у тамницу.

У тамници ледној страви,

Где јакрепе мемла дави,

Где се грозе хладне гује,

Кад се сете неких мука -

Онде седе три костура,

Три костура од хајдука.

Или седе, ил' се само

Алек-паши тако ствара.

Пред њима су на камену,

Ка на столу, три пехара.

Проговара хајдук први:

,,Ево, пашо, пехар крви!

Имао сам верну љубу -

Кад ме покри ова тама,

Остала је јадна сама -

Није сама... мач у руци.

Па повика: Где сте, вуци?

Тако стиже до твог двора,

Пуче пушка одозгора,

Проби срце јадне жене -

Ево пехар крви њене!

Красно ј' вино, пуна ј' чаша -

Наздрави ми, Алек-паша!''

Сама с' рука паши диже,

Сама нога крочи ближе.

Пехар попи, цикну мука,

Цикну паса - а те кости

Смејаше се... Бог да прости!

...

Проговара хајдук други:

,,Кад сам допо овог гроба,

Питала те мајка моја:

Пошто ћеш ми продат роба?

А ти рече: Три товара.

А сирота мајка стара,

Знојила се дању, ноћу,

Нит' је јела, нит' је пила,

Док крвавим није знојем

Три товара измучила.

Кад ти синоћ благо даде,

Ти се, пашо, смејат стаде;

То је, бако, тек за храну;

Твој је синак јунак био,

Ако ј' умо камен гристи

Мора да се угојио!

Свиснула је мајка моја -

Овај пехар пун је вина,

Крвавога њеног зноја!

Красно ј' вино, пуна ј' часа -

Наздрави ми, Алек-паша!''

...

Сама с' рука паши диже,

Сама нога крочи ближе,

Пехар попи, цикну мука,

Цикну паса - а те кости

Смејаше се...Бог да прости!

...

Проговара хајдук трећи:

,,Кад сам допо ових тмина,

Имао сам у горици

Недорасла, слаба сина,

Хтело дете пушку дићи,

Пушка тешка, слабе руке -

Поче јадно сузе ронит,

Што не може у хајдуке.

Плакало је гладно, жедно,

Што му бабо овде труне,

Плакало је, па је свисло -

Ево чаше суза пуне! -

Красно ј' вино, пуна ј' часа -

Наздрави ми, Алек-паша!''

...

Сама с' рука паши диже,

Сама нога крочи ближе,

Пехар попи, цикну мука,

Мртав паде до хајдука,

Мртав паде - а те кости

Смејаше се... Бог да прости!

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?...=352&cl=04