21-12-2015, 05:35 PM
Неки занимљиви подаци у вези борби за Вишеград 1941. године, из казивања једне грађанке. Реч је о католкињи Вилми Бак, рођ. Варга, супрузи немачког комесара у Петровцу на Млави, која је боравила у Вишеграду до јануара 1942., када је преко Земуна дошла у Сарајево, где је домобранској команди дала исказ 10. јануара.
При крају хрватске владавине у Вишеграду, група од 24 мајстора и службеника у фабрици „Вистад“, иначе католика, саботирала је производњу муниције, тако што је у тротил сипала воду, и тако влажним тротилом пунила бомбе, да не би експлодирале. Када се сазнало за то, сви они су, заједно са двојицом Јевреја (Саломом Камлићем и Папом Манићем), пребегли четницима 23. новембра, поневши сав алат из фабрике. Затим су организовали производњу муниције у Хан Пијеску.
Из те групе, сведокиња по имену наводи Рудолфа Пинтара („који се љубио са четницима у Вишеграду“) са сином, Вјекослава Ивичића, Илију Милетића, Стеву Калача, Бранка Ковачевића, Вилија Коша, Круну Мекића и Идризовића.
Цео исказ је поприлично објективан. ВА, а.НДХ, к-63, рег. бр. 10/2-3
Помиње ли Кораћ нешто о томе у мемоарима?
При крају хрватске владавине у Вишеграду, група од 24 мајстора и службеника у фабрици „Вистад“, иначе католика, саботирала је производњу муниције, тако што је у тротил сипала воду, и тако влажним тротилом пунила бомбе, да не би експлодирале. Када се сазнало за то, сви они су, заједно са двојицом Јевреја (Саломом Камлићем и Папом Манићем), пребегли четницима 23. новембра, поневши сав алат из фабрике. Затим су организовали производњу муниције у Хан Пијеску.
Из те групе, сведокиња по имену наводи Рудолфа Пинтара („који се љубио са четницима у Вишеграду“) са сином, Вјекослава Ивичића, Илију Милетића, Стеву Калача, Бранка Ковачевића, Вилија Коша, Круну Мекића и Идризовића.
Цео исказ је поприлично објективан. ВА, а.НДХ, к-63, рег. бр. 10/2-3
Помиње ли Кораћ нешто о томе у мемоарима?
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
