[Николај]

Оно што је битно је да су основе праваштва и србомржње они темељили зарад интереса Пеште и Беча.

Једна перфидна игра се ту дешавала зарад опстанка црно-жуте монархије. Напујдати хрвате тако што ћеш им стално нудити српску крв и српску кривицу и што ћеш управо те СРБЕ конвертите на римокатолицизам одвојити од српског корпуса, створити јеан башибозук од 'нације' чији је кохезиони фактор само и једино мржња према Србима.

Да би се то урадило изабрани су бечки чиновници, махом Јевреји, да направе оквир праваштва, а језуити да дигну пропаганду. Ипак су црно-жуту круну сматрали апостолском.

Зашто Јевреји?

За разлику од хрвата били су писмени и одани чиновници црно-жуте монархије.

На крају,
нису то биле којекакве усташе, него сами врх усташког покрета и државе.

И друго,
усташе су убијале и оне Србе који су прешли на римокатолицизам, а како кажеш неки Јевреји су исто прешли, али не само да их нико није дирао него су већ били у врху власти НДХ, што цивилне, што војне.

Шта је спорно у томе да су сви они конвертирани Срби?

Али оно што ти не увиђаш је да они јесу конвертирани Срби, али да је основа по којој су они одвојени од српске нације и по којој су постали фанатични хрвати створена у Бечу, на терену уоквирена од Јевреја и спроведена од језуита.

Када читаш изворне ствари од хиљаду-осамсто и неких, јасно све испливава. Тадашњи Срби су без грешке означавали главне протагонисте тих радњи, ословљавајући их именом и презименом или фирмом.

Утемељивач усташтва и зачетник идеје геноцида над Србима био је Србин Анте Старчевић који се "прославио" изјавом да су Срби (његов народ дакле) "пасмина зрела за секиру", а било је још таквих пикантерија. "Отац домовине" данашњих Хрвата је управо он, а не неки балавандер Франк.
Бечку политику претапања Срба у Хрвате су углавном спроводили Немци или неки други хабзбуршки поданици, а не похрваћени Јевреји. Примери за то су ти бројни: Немац Јозеф Штросмајер, Немац Лудвиг фон Гај ("Људевит"), Словенац Јернеј Копитар, Мађар Бењамин Калај (мајка му је била Српкиња), итд.

Између два рата најгрлатији разбијач српског етничког корпуса и српских националних територија био је Србин Стјепан Радић.

Трећи Србин - Павелић, се побринуо да пронађе добре савезнике и створи атмосферу за геноцид над Србима у Другом светском рату.

Четврти Србин - Лубурић, шеф свих усташких логора, организовао је и спровео у дело "идеје" ових претходника.

А за непосредно извршење тих задатака побринули су се "пети" Срби - Љубомир Милош, Мајсторовић-Филиповић, и остали.

Марта 1944. године, Јеврејин Моша Пијаде предлаже да Срби добију аутономију у будућој хрватској федералној јединици због лошег искуства из трајућег рата, али на њега одмах скаче Србин Александар Ранковић, одбијајући ма какву самоуправу Срба у Хрватској јер "Срби и Хрвати нису толико различити да би се одвајали по општинама."

И ти не видиш море ових бивших Срба, кључних за страдање сопственог народа, него су ти пред очима само неколицина, у суштини небитних, бивших Јевреја.