29-12-2015, 12:14 PM
Да се вратимо још мало на тему, телеграми мајора Салатића из Херцеговине, из Самарџићеве књиге:
21. априла се код Стоца срушио један авион са 11 чланова посаде. Њих 9 су пали код партизана, док су двојица пали код четника, који су их сакрили. По изјави авијатичара, партизани су дошли по њих, и претњама и борбом присилили четнике да им их предају.
Цела посада је евакуисана преко Берана 30. маја.
Ово је вероватно случај који је Салатић описао у првом телеграму. Локација одговара, датум је погрешан за један дан, и ради се о два авијатичара.
Оно што је нетачно је да су се ови авијатичари задржали код четника - преузети су истог дана. Прилично је чудно да Салатић то уопште не спомиње.
Други телеграм је прилично чудан.
Авијатичари су имали инструкцију да траже да их пошаљу код савезничке мисије. Бекство немачким авионом је просто немогуће, све и да знају да пилотирају немачким авионом, да га успешно украду и да има горива у њему (што је све практично немогуће), оборили би их савезнички авиони на путу до куће.
Такођем нисам успео да нађем нити једног авијатичара који би се уклапао у да су у Херцеговини провели неко време код четника и онда заробљени.
Ако се односи на двојицу авијатичара које Салатић спомиње у претходном телеграму (она двојица која су у ствари била код партизана), овај телеграм је у ствари послужио да се оправда то што они нису ни стигли код њега. Зато и не чуди прича о авиону, јер је измишљена.
Цитат:У вези пилота Салатић се поново јавио 23. априла:
Двадесетог ов. м. код села Запале, Попово Поље, пао је амерички авион. Пилота рањеног наилле наше патроле и однеле. Немци и усташе блокирали село, похватали све жене, децу, као и стоку и отерали у логор. Наредио сам да га донесу код мене, где је већ један повређени. Његова је адреса... Молим да се извести његова команда.14
Код херцеговачких четника ускоро се нашло још неколико спашених пилота. О невољама Херцеговаца са Американцима сведочи Салатићев радиограм Дражи од 22. маја:
Два Американца који су били у штабу Невесињског корпуса побегли су Немцима. Разлози непознати. Верујем да их је на то натерао наш тежак начин живота. Поповић извештава да им је указивао сваку пажњу и чинио све што може да им буде угодније. Посматрајући ове код мене видим да су то све авантуристи, млади људи. Сад траже да их пустим до Мостара да украду авион и да са овим беже у Италију. Имам муке да их уверим да је то немогућа ствар.
21. априла се код Стоца срушио један авион са 11 чланова посаде. Њих 9 су пали код партизана, док су двојица пали код четника, који су их сакрили. По изјави авијатичара, партизани су дошли по њих, и претњама и борбом присилили четнике да им их предају.
Цела посада је евакуисана преко Берана 30. маја.
Ово је вероватно случај који је Салатић описао у првом телеграму. Локација одговара, датум је погрешан за један дан, и ради се о два авијатичара.
Оно што је нетачно је да су се ови авијатичари задржали код четника - преузети су истог дана. Прилично је чудно да Салатић то уопште не спомиње.
Други телеграм је прилично чудан.
Авијатичари су имали инструкцију да траже да их пошаљу код савезничке мисије. Бекство немачким авионом је просто немогуће, све и да знају да пилотирају немачким авионом, да га успешно украду и да има горива у њему (што је све практично немогуће), оборили би их савезнички авиони на путу до куће.
Такођем нисам успео да нађем нити једног авијатичара који би се уклапао у да су у Херцеговини провели неко време код четника и онда заробљени.
Ако се односи на двојицу авијатичара које Салатић спомиње у претходном телеграму (она двојица која су у ствари била код партизана), овај телеграм је у ствари послужио да се оправда то што они нису ни стигли код њега. Зато и не чуди прича о авиону, јер је измишљена.