05-01-2016, 09:54 PM
Једно Кораћево поглавље о љотићевцима:
ПОБУНА И ОРУЖАНИ СУКОБ МЕЂУ ЈЕДИНИЦАМА 6. ДОБРОВОЉАЧКОГ ОДРЕДА У СЕЛУ БИОСЦИ
После неколико дана по одржаном збору у селу Биосци, код 6. добровољачког одреда догодило се сдедеће:
Потпуковник Јеличић је зa своје људство примио извесну количину ђона за обућу и другу опрему. Hајвећи део ове опреме и овог ђона он je разделио својим симпатизерима и људству око себе у штабу, који су одмах почели да све то увелико продају по околним селима.
На жељезничкој станици Стапари била је једна чета из 6 .добровољачког одреда. Скоро сво људство ове чете побуни се противу команданта Јеличића и његових штабних пустолова, а њима се одмах без мало придружише и све остале чете у одреду. Чета са жељезничке станице Стапари онако разјарена и револтирана неправедним поступком команданта, крене ка Биосци у циљу напада на штаб свога одреда и хватања команданта, потпуковника Јеличића. Јеличић благовремено сазнаде за ово, те од оних чета које су му још остале верне и привржене, и од својих штабних пустолова и својих партиских пријатеља у одреду, постави обезбеђење око снвга штаба. Побуњена и разјарена чета из Стапара стиже у борбеном распореду у близину штаба одреда, и пошто командантови браниоци нису хтели да положе оружје, нападачи отворе ватру, тако да се моментално око штаба разви жестока борба. Командант видећи да je у опасности, хитно изести Немце у Ужицу и пoзвa их у помоћ. Немци се одмах одазваше овом позиву, дојурише са моторизацијом, те нападаче и побуњенике похваташе, разоружаше и затворише. После 2- 3 часа вођеног извиђаја по овоме, Немци пусте војнике на слободу, а официре и подофидире, као тобожње иницијаторе побуне, њих 12 на броју, спроведу за Београд. Али су и они после неколико дана пуштени на слободу и враћени на своја места.
Надлежни су и овај немио случај, било милом или силом, просто прикрили, као да уопште ништа није ни било. Иначе ја сам и о току овог догађаја поднео исцрпан извештај крајскоманданту у Ужицу, претседнику владе генералу Недићу и министру унутрашњих послова и замолио да се ови „чувари реда, мира и законитости у земљи'' што пре уклоне са територије округа Ужичког, пошто оваквим и сличним поступцима врло штетно утичу на углед војске и на углед свих оружаних јединица, а сем тога и сами на сваком кораку руше ред, мир и спокојство у округу. И заиста после извесног времена и овај одред је уклоњен са територије округа Ужичког и више ми није чинио посете зa време мога начелниковања.
ПОБУНА И ОРУЖАНИ СУКОБ МЕЂУ ЈЕДИНИЦАМА 6. ДОБРОВОЉАЧКОГ ОДРЕДА У СЕЛУ БИОСЦИ
После неколико дана по одржаном збору у селу Биосци, код 6. добровољачког одреда догодило се сдедеће:
Потпуковник Јеличић је зa своје људство примио извесну количину ђона за обућу и другу опрему. Hајвећи део ове опреме и овог ђона он je разделио својим симпатизерима и људству око себе у штабу, који су одмах почели да све то увелико продају по околним селима.
На жељезничкој станици Стапари била је једна чета из 6 .добровољачког одреда. Скоро сво људство ове чете побуни се противу команданта Јеличића и његових штабних пустолова, а њима се одмах без мало придружише и све остале чете у одреду. Чета са жељезничке станице Стапари онако разјарена и револтирана неправедним поступком команданта, крене ка Биосци у циљу напада на штаб свога одреда и хватања команданта, потпуковника Јеличића. Јеличић благовремено сазнаде за ово, те од оних чета које су му још остале верне и привржене, и од својих штабних пустолова и својих партиских пријатеља у одреду, постави обезбеђење око снвга штаба. Побуњена и разјарена чета из Стапара стиже у борбеном распореду у близину штаба одреда, и пошто командантови браниоци нису хтели да положе оружје, нападачи отворе ватру, тако да се моментално око штаба разви жестока борба. Командант видећи да je у опасности, хитно изести Немце у Ужицу и пoзвa их у помоћ. Немци се одмах одазваше овом позиву, дојурише са моторизацијом, те нападаче и побуњенике похваташе, разоружаше и затворише. После 2- 3 часа вођеног извиђаја по овоме, Немци пусте војнике на слободу, а официре и подофидире, као тобожње иницијаторе побуне, њих 12 на броју, спроведу за Београд. Али су и они после неколико дана пуштени на слободу и враћени на своја места.
Надлежни су и овај немио случај, било милом или силом, просто прикрили, као да уопште ништа није ни било. Иначе ја сам и о току овог догађаја поднео исцрпан извештај крајскоманданту у Ужицу, претседнику владе генералу Недићу и министру унутрашњих послова и замолио да се ови „чувари реда, мира и законитости у земљи'' што пре уклоне са територије округа Ужичког, пошто оваквим и сличним поступцима врло штетно утичу на углед војске и на углед свих оружаних јединица, а сем тога и сами на сваком кораку руше ред, мир и спокојство у округу. И заиста после извесног времена и овај одред је уклоњен са територије округа Ужичког и више ми није чинио посете зa време мога начелниковања.