[Ројалист]

Када би новински издавач имао свој киоск, могао би своја издања да ставља напред, а конкурентне наслове скрива позади. Исто би важило и за јавни медијски сервис у Србији. Када би се бавио и дистрибуцијом, могао би да злоупотреби тај свој дистрибутерски положај фаворизовањем властитог програма.

Из овога произлази да кабловском дистрибутеру/оператеру не би требало дозволити да производи садржај.

Међутим, Народна скупштина Србије је 2. августа 2014. године усвојила Закон о електронским медијима и Закон о јавном информисању и медијима који омогућавају дистрибутерима/оператерима да производе садржај и фаворизују властите канале у односу на друге.

Као резултат тога, кабловска телевизијска станица Н1, партнер ЦНН-а на Балкану, од 30. октобра 2014. године је почела с емитовањем програма путем највећег оператера у регији, СББ/Телемацх групе, која је његов власник, а који покрива све земље бивше Југославије.

Овде се поставља питање зашто су српски законодавци направили изузетак само за кабловске дистрибутере/оператере.

У потрази за одговором, Media Observatory је открио другу, још више узнемирујућу димензију законодавних измена које су омогућиле да Н1 почне с емитовањем програма. Наиме, та димензија указује на то да су људи који раде у Бриселу, у Јединици за односе са Србијом при Генералној дирекцији Европске комисије за проширење, ускладили нацрте закона ове земље са коментарима који су на ту тему добили од великих сила, а који прете да наруше медијски плурализам у земљи.

С друге стране, српске власти су се без поговора повиновале мишљењу Брисела о овом питању, уместо да заштите јавни интерес својих грађана.