[Ројалист]

Шта је РЕКОМ?

О томе шта се крије иза србоцидног РЕКОМ-а, у коме саучествују владајући колаборанти Вучић и Николић, детаљно је писао Никола Врзић. Ево и извода из његова два чланка:

Овај пројекат Наташе Кандић намерава да направи „свеобухватни историјски запис о злочинима… као и о улози националних елита, институција и појединаца у трауматичним догађајима“, да „истражи политичке и друштвене околности које су одлучујуће допринеле избијању ратова“, и онда да „препоручи мере које се односе на спречавање понављања кршења људских права и на репарације за жртве“. Другим речима, циљ РЕКОМ-а је да напише историју постјугословенских ратова, да одлучи ко је ту кривац, а ко жртва, и да кривцима наложи плаћање ратне штете, репарације за жртве.

И све нас се то и не би претерано тицало да намера РЕКОМ-а није да превазиђе своје маргиналне НВО оквире. Да, како је предвиђено његовим статутом, постане наддржавно тело које се финансира из наших (државних) буџета, које ужива имунитет, којем свако мора, под претњом казне, да се одазове на позив за саслушање, којем све државне установе, али и приватна предузећа морају да ставе своје тајне на увид…

С обзиром на овако свеобухватну намеру твораца РЕКОМ-а да узурпирају права суверених држава и државних тајни, вреди поставити питање ко су његови финансијери (пре него што то постанемо сви ми)? Јер, уочавао је наш народ док му још нису променили свест, чије паре, тога и музика. А међу финансијерима РЕКОМ-а је и Национални фонд за демократију, НВО коју је додуше основао амерички Конгрес, а коју је у књизи „Убијање наде – интервенције америчке војске и ЦИА после Другог светског рата“ бивши службеник америчког Стејт департмента Вилијам Блум оптужио да је установљена како би наставила, у истом том Конгресу претходно забрањене, активности ЦИА на успостављању пријатељских режима по свету.

После најављеног преласка „са цивилног на политички ниво“ следи нам формирање Комисије за РЕКОМ која ће имати све оне монструозне, а уз то и неуставне надлежности (саслушавања грађана, увид у државне тајне…) И онда ће нам, после саслушавања и ишчитавања државних и других тајни, Комисија написати историју и њоме одредити будућност.

Ко ће, дакле, чинити ту Комисију? Њених 20 чланова биће изабрано из сваке од држава насталих распадом СФРЈ; међу њима је, наравно, и Косово које ће, као и Србија и Хрватска, Комисији дати три члана. Њих ће – чланове Комисије – именовати председници, односно председништва држава, али – и ту је кључ – на основу предлога селекционих одбора које ће пак, уз део који поставља надлежни министар за људска права, бирати „чланови и чланице Коалиције за РЕКОМ и страни уговорници“.
Па да видимо ко су чланови Коалиције за РЕКОМ. Да видимо ко ће просуђивати о српској кривици за ратове у бившој Југославији; састав коалиције јасно ће нам показати и каква ће та пресуда бити.

И да видимо коме се то прикључио председник Србије Томислав Николић, именујући Синишу Важића за свог изасланика у РЕКОМ-у. Кренемо ли од Србије, ту су Фонд за хуманитарно право, Јуком, Иницијатива младих за људска права, Квирија, Лига социјалдемократа Војводине, Независно друштво новинара Војводине, Независно удружење новинара Србије, „Пешчаник“… Ту су и „Жене у црном“, које унапред, и без оних саслушања, знају ко је крив… Ту су и НАТО плаћеници из Центра за евроатлантске студије („Пројекат: Заговарање евроатлантских интеграција Србије; 30 младих стручњака о НАТО. Донатор: НАТО одељење за јавну дипломатију, Брисел“; „Пројекат: Конференција – Хајде да разговарамо о НАТО. Донатор: НАТО одељење за јавну дипломатију, Брисел“…) Ту је и Београдски центар за људска права чији, већ цитирани, утемељивач Војин Димитријевић није имао никакву дилему чија је кривица и испаштање… Ту је најзад, док смо још у Србији, и Ђорђе Суботић, председник Војвођанског клуба.

Али у РЕКОМ-у, да одлучују о кривици за ратове деведесетих година прошлог века, нису само ови србољупци из Србије, (још) ту укључујући и Војводину.

Чланице Коалиције за РЕКОМ су и „Хрватска удруга страдалих запосленика из Домовинског рата“, „Хрватски војни инвалиди Домовинског рата – Жепче“, „Удруга за спорт и рекреацију хрватских бранитеља и инвалида Домовинскога рата“…

У РЕКОМ-у је и Јован Дивјак, генерал војске Алије Изетбеговића кога Србија тражи због масакра у Добровољачкој улици у Сарајеву. У РЕКОМ-у, кога Србија сада и званично подржава преко председниковог личног изасланика је и „Патриотска лига БиХ“, „темељна борачка организација“, „организационо језгро у припреми одбране неовисности, цјеловитости и суверенитета наше земље“, организација из чијих су редова биле „прве војне жртве агресије на БиХ“. У РЕКОМ-у су, најзад, и Босанскохерцеговачка патриотска странка Сефер Халиловић (командант Алијине војске током рата), Организација породица шехида и погинулих бораца Опћине Кључ, Удружење шехида и погинулих бораца Теочак, Организација породица шехида и погинулих бораца Завидовићи… А ту су и „Санџачке новине – независни хефичник“, које, рецимо, пишу да је „Аћиф ефендија жртва комунистичке завјере“, примећујући додуше, и сасвим исправно, да су „нестајали само они народи који су били лишени свијести о себи, сјећања на своју традицију и све оно што их везује са сопствено културно-хисторијско наслијеђе“…

Али нису се у РЕКОМ-у окупиле само оне удруге бранитеља, шехида и БиХ патриота који су се борили против Срба; чланице Коалиције за РЕКОМ, коју сад подржава и званична Србија, јесу и „OVL UÇK-Pejë/Udruženje veterana OVK-Peć“, и „OVL UÇK-Istog/Udruženje veterana OVK-Istok“, и Удружење ОВК ветерана и Македоније… Сасвим у европском духу успостављања нормалних, добросуседских односа са независном Косовом, зар не?

Тако да питање уопште није какву ће историју распада бивше Југославије написати оваква Коалиција за РЕКОМ. Него је кључно питање зашто Србија пристаје да му, самоубилачки, пружи легитимитет?