[Громовник]

"А ми, шта ми да радимо? Једнога дана наши потомци ће ову генерацију видети као неку крпицу: ми смо најпре дозволили да нас на милионе кољу, да бисмо на крају нежно и усрдно тетошили убице у њиховој комфорној старости. Прећуткујући порок, гушећи га у нашем телу да не изађе напоље, ми га сејемо, и он ће у будућности од тога само хиљаду пута чешће израсти. Тиме што порок не кажњавамо, па чак ни злочинце не подвргавамо моралној осуди, ми не само да штитимо њихову ништавну старост - ми под ногама нових покољења подривамо и саме темеље правде. Ето због чега расту она "равнодушна" - а не због "недовољног васпитног рада". Млади се прожимају идејом да се овде нитковлук никада не кажњава, већ да је увек извор благостања.

Како ће бити тесно, како страшно живети у таквој земљи!"

-- Александар Солжењицин, Архипелаг Гулаг