[смедерево]

Нису Срби кано штосу били.
Лошији су него пред Косовом,На зло су се свако измјенили.

Ти им даде земљу и слободу,
Ти им даде славу и побједу,
И државу већу Душанове,
Ал даром се твојим погордише,
Од тебе се лицем окренуше.

Господа се српска изметнула,
На три вјере оком намигују,
Ал ниједну право не вјерују,
Православље љуто потискују.

Одрекли се српскога имена,
Одрекли се својих крсних слава,
Свеце своје љуто увредили.

А ко диже цркву задужбину,
Не диже је теби него себи.

Цркве дижу да их виде људи,
Цркве дижу, Богу се не моле,
Нит Божији закон испуњују.
Великаши правду погазили,
Богаташи милост оставили,
Не поштује млађи старијега,
Но се млађи паметнији гради,
Нит нејаког јаки подржава,
Бећ га ломи док га не саломи,
Нит сусједа сусјед оправдава,
Бећ се куне криво за неправду,
Због блатњаве земље од аршина.

Свештеници вером ослабили,
Калуђери посте оставили,
Нит дјевојке држе дјевојаштво,
Свилу носе, грехом се поносе,
Млади момци поштењу се смију,
А свој разврат ни од ког не крију,
Нити народ за недјељу мари,
Ни за празник ни обичај стари,
Нит празником цркве испуњује,
Празне цркве ка пећине пусте,
Празне душе, па празне и цркве;
Свуд се црни црно безакоње,

Стид ме једе и стид ме изједе,
Због гријеха народа мојега,
Што и мене држиш близу себе.

Зато плачем мој предраги Спасе,
Вјечност ми је кратка за плакање,
волио бих и у паклу бити,
Само Срби да се Богу врате".