[Ратко]

Свака част Ратко!

Хвала.

Из извештаја Гестапоа од 15. октобра 1942: ’’Како се види из реда саслушања припадника четничких одреда из области Хомоља, били су многи припадници четничких оредеа врбовани од стране адвоката Грбина за илегалне одреде...’’
Капетана Душана Тодоровића, који је формално био официр Српске државне страже, а тајно предано радио за ЈвуО у Хомољском крају, Грбин је познавао годинама пре рата, јер су обојица живели у Пазови. Њему је Грбин прослеђивао нове борце и одржавао са њим курирску везу, а такође учествовао у организацији финансирања равногорске борбе. Приликом хапшења Грбина је и заплењено једно писмо Тодоровићевог курира Душка Петровића, који је такође избегао из Старе Пазове. Ово је био нови необориви доказ улоге родољубивог адвоката. Писмо гласи: ’’Драги Крсто, молим те подај Душку новаца, јер сам наручио гојзерице. Овде је лепо само нека нас срећа и даље послужи. Надам се да си добро и да је нашима боље него што је раније било. Могао би да направиш мали излет до нас, да се бар добро наједеш. Много те поздравља твој Д...’’ Потом Тодоровић Грбина извештава о поднетим трошковима за одећу и робу намењену борцима. Тодоровић је због oптжби за ’’рад за покрет ДМ’’ ухапшен пре Грбина и независно од везе са њим и транспортован у заробљенички логор.
Грбин је, према извештајима Гестапоа, био у вези и са Миланом Калабићем.
После бекства из Пазове у Београд, живео је на Топличином венцу број 4, где је отворио и адвокатску канцеларију, што је био само параван за илегални рад...
Месец дана пре него је ухапшен, услед огорчености улогом Ватикана у усташким злочинима, прешао је у православље. Духовник му је био прота Милоје Араницки, тада свештеник у Патријаршији...
Иначе, По сазнању да је ухапшен, супруга Јозефина оставља родбини децу и из друге ''државе'' (НДХ) долази у Београд чинећи све могуће и немогуће како би Криста отргла из Канџи Гестапоа. Није знала да Гестапо има необориве доказе. Није све могло стати у текст...