[Милослав Самарџић]

ljudevit gaj: „Како да се препиремо што је код Србљах народно, што ли није, код Србљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може што не би народно било: код Србљах, од којих ми језик у својој мудрости и у свом богатству, и обичаје у својој изврсности и својој чистоћи учити морамо ако хоћемо да илирски живот обновимо: код Србљах који су у светињи свога српства онај народни дух и оно родољубство уздржали, који смо и ми у новије доба, ради слоге, под пространим именом илирства новим животом ускрснули: код Србљах, који су нама од старине све сачували, а којим ми мало али сасвим ништа гледе самога народнога дати неможемо?”

Људевит Гај је отворено, као и многи други, илирски језик сматрао српским:

„Та н. п. сав свет знаде и признаје, да смо ми књижевност илирску подигли и увели, ну нама још нити издалека није на ум пало икада твардити, да то није сербски већ илирски језик, паче поносимо се и хвалимо Богу Великому што ми с братјом Сербљима сада један књижевни језик имамо.”

Да немаш тачне фусноте за ово? Мислим да је часопис ''Матица Хтрватска'', или тако нешто.