23-04-2016, 09:19 AM
На данашњи дан званично је објављен почетак Другог српског устанка у Такову, 11. априла по старом календару, односно 23. априла по новом календару 1815. године. Тога дана били су Цвети, верски празник и народни сабор у Такову, где су се окупили виђенији људи Рудничке и Чачанске нахије. И поред свих припрема, устанак је почео спонтано. Арсеније Лома руковедећи се првобитним планом на Цветни четвртак 20. априла 1820. године растерао је Турке који су скупљали харач у Јасеници. Два дана касније, на Лазареву суботу, Јован Обреновић, брат Милоша
Обреновића, Симо Паштрмац и Благоје Томић из Кнића у селу Коњуши у Гружи убили су турског порезника. То је био знак да Милош Обреновић одлучније крене у акцију. Окупљени народни прваци замолили су Књаза Милоша Обреновића да се прихвати вођства устанка, наводећи да је народу дозлогрдило турска страховлада. Књаз је обавестио окупљени народ о тешкоћама које им предстоје, о турској војној снази и исцрпљености српског народа да се дуго носи са надмоћним непријатељем. Ипак, прихватио је старешинство под условом да му сви буду верни и послушни. Из Такова Милош се вратио кући у Црнућу где се дуго колебао да ли је право време да се крене у рат. После дужег премишљања, обукао је војводско одело, припасао сребрно оружје, развио устанички барјак и предао га свом посилном Сими Паштрмцу, а народу је изговорио чувене речи: „Ево мене, а ето вама рата с Турцима.“ Истог дана обавестио је старешине у другим крајевима Србије да поведу народ у рат против Турака
Обреновића, Симо Паштрмац и Благоје Томић из Кнића у селу Коњуши у Гружи убили су турског порезника. То је био знак да Милош Обреновић одлучније крене у акцију. Окупљени народни прваци замолили су Књаза Милоша Обреновића да се прихвати вођства устанка, наводећи да је народу дозлогрдило турска страховлада. Књаз је обавестио окупљени народ о тешкоћама које им предстоје, о турској војној снази и исцрпљености српског народа да се дуго носи са надмоћним непријатељем. Ипак, прихватио је старешинство под условом да му сви буду верни и послушни. Из Такова Милош се вратио кући у Црнућу где се дуго колебао да ли је право време да се крене у рат. После дужег премишљања, обукао је војводско одело, припасао сребрно оружје, развио устанички барјак и предао га свом посилном Сими Паштрмцу, а народу је изговорио чувене речи: „Ево мене, а ето вама рата с Турцима.“ Истог дана обавестио је старешине у другим крајевима Србије да поведу народ у рат против Турака
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.

