[Chicot]

Читао сам Линдзија, имао сам и пдф књигу,али сам грешком обрисао.
Доста важна књига, он је дефинитивно један од бистријих и способијих америчких официра који су били код партизана, и уопште у Југославији. Доста добро је повезивао ствари. Линдзи се "чуди" зато што је имао позитиван став о партизанима у неким аспектима - што је остало из периода док је био у подмисији у Словенији. Не сећам се те епизоде са авионом из Српске Црње - која је прича?

Што се тиче Тајера и авијатичара, досад нисам видео ниједан случај где би му битне информације од авијатичара биле ускраћене. Једноставно није имао контакта са авијатичарима који су били иза линије фронта. Е сад он можда кука што није причао са авијатичарима који су пали са ове стране фронта, али то би значило да су га више занимале неке друге ствари...

Не знам сад шта ти је "ова" а шта "она" линија фронта. По природи ствари, интересовале су га информације које су могли да му пруже авијатичари који су провели време код партизана, четника,у заробљеништву, видели нешто земље, чули и тд.
Околности око тога како је оборен, где, зашто и слично су за њега биле секундарне.

Сад сам прелистао Линдзеја да се подсетим.
Он је заменио Тајера марта 45-те у Београду.

Линдзи је дошао у БГ средином марта, али је заменио Тајера на његовим пословима негде крајем априла (тад је постао шеф мисије). До тада је радио друге ствари па не чуди што није писао о томе. Иначе, тих петнаестак задњих дана било је важнијих ствари за решавати од камчења војних обавештења. Одмах по капитулацији немачке, мисија је практично истерана из земље.

Спомиње ли Тајер неког Ханса Херварта фон Битерфелда?
Немачки официр, бивши дипломата, ког су они видели међу заробљеницима и повели га на испитивање. Занимљиво је да је Битерфелд учествовао у преговорима са четницима.

Овако напамет, није ми познато. Мислим да га у завршном извештају није помињао, мада није немогуће да је поменут у дневнику, или у извештајима око политичког, економског стања у земљи, које су радили његови помоћници. Погледаћу.

Занимљиво је то што си поменуо. Гледам неке документе из лета 1944 где се помињу контакти амерички контакти са Немцима преко "поверљивих особа". Очигледно, особе формално или неформално на листи агентуре ОСС-а. Такве "поверљиве особе" су изгледа имали и Кирк, односно Марфи пре њега - Марфи је имао невероватно развијену обавештајну мрежу, још из 1942, док се ОСС није разгранао.
Кад кажем са Немцима, мислим на екипу око Нојбахера, за коју се сматрало да се могу окренути против Хитлера.. Можда су се (делом) користили четничким каналима а можда је било и обрнуто. Амери су били заинтересовани за преврат у Немачкој, и дезинтеграцију и предају/повлачење локално, четници су видели шансу да преузму њихову опрему и позиције како би се супротставили комунистима. То је нека суштина извештаја.
Напомињем да је ово из периода пре него што је стигао Мекдауел.

Иначе и Линдзеј наводи да му у Словенији нису давали да прича са свим авијатичарима. На крају је дао његово мишљење:
”I finally realized that the Partisan command was deliberately keeping us from seeing our own airmen and escaped POWs in order to keep from us any knowledge of Partisan unit locations and operations that these men might have picked up after they had fallen into their hands.”
Обзиром да већина авијатичара није видела Немце, ово је врло вероватно.

Линдзи, колико знам, пише да је негде од пролећа 1944 било тако + ограничавање кретања.