[Милослав Самарџић]

То што га је оборила лажна опозиција, жељна власти а не и демонтирања трулог партијског комунистичког система је сасвим друга ствар. Није проблем у 5. октобру, он је једноставно морао да се догоди, проблем је у томе што није било 6. октобра. Што Србија није имала никакву аутентичну опозицију, исто као што је нема ни данас, већ се она ујединила само због Америчких долара, управљајући народним незадовољством, муком, неправдом и глађу у својим себичним циљевима. Што је само скинут Милошевић, а трули партијски и систем није демонтиран, већ је наставио да сиса животну енергију Србије. "Револуција" је одрађена у једном дану и ту се стало, паразитски систем је опстао, лоше навике су остале, па тако и данас има посла и бољитка само за чланове партије, и оне који на овај или онај начин шурују с њима. Нама осталима су довели банке, да се задужујемо док можемо.

Пре 6. октобра 2000. био је неки октобар после избора 1998, када су Драшковић и Шешељ имали више гласова у Скупштини од СПС-а, ЈУЛ-а и Нове демократије. Надали смо се да ће они преузети власт на месец-два, само да би расписали изборе за уставотворну скупштину, фер изборе... Али они су одмах почели да преговарају са Милошевићем - ко ће са њим да прави владу. СПО је тражио превише министарстава, па је Милошевић узео СРС, који је тражио мање. А ускоро Милошевић је дао нека министарства и СПО-у.