03-05-2016, 03:14 PM
Predviđanje da će 2016. godine 1 odsto svetske elite biti bogatije od preostalih 99 odsto stanovništva, stavila su razmišljanja o nejednakosti u svetu u prvi plan.
Ovakva raspodela možda se čini ekstremnom, ali već dugo nije novost.
Piramida bogatstva koju godišnje objavljuje Kredi Svis, pokazuje da preko 35 miliona ljudi, ili oko 0,7% odraslih stanovnika u rukama drži 44 odsto svetskog bogatstva. To su podaci za 2014. godinu.
No, ako se zna da su najbogatiji u izdanju za 2013. godinu držali 41 odsto, jasno se uočava trend rasta.
![[Слика: piramida_bogatstva.jpg]](http://s32.postimg.org/wzz8xluxx/piramida_bogatstva.jpg)
host images
Najsiromašniji deo svetske populacije drži u rukama svega 2,9 odsto svetskog bogatstva. Stoga prognoza da će 1 odsto stanovništva za godinu dana u rukama imati 50 odsto ukupnog svetskog kapitala, iza koje stoji međunarodna humanitarna organizacija Oksfam, deluje realistično.
Koliko imate na računu?
Ukupno bogatstvo u svetu je u poslednjih 14 godina poraslo sa 117 triliona dolara na čak 262 triliona. Te cifre su vrtoglave za većinu, i ne znače mnogo.
Ali kad to podelimo sa brojem ljudi na planeti ispada da bi svako trebalo da ima po 56 hiljada dolara.
Da li imate toliko na računu? Koliko znate ljudi koji bi mogli da imaju tako bogat ''štek''? Odgovori će vam reći mnogo.
Nema bolje ilustracije za nejednakost kada je materijalno bogatstvo u pitanju.
Pojedincu je potrebno samo 3.650 dolara da bi se našao među polovinom najbogatijih građana na svetu, preko 77.000 dolara da bi se našao među 10 odsto najbogatijih na svetu, pokazala su istraživanja Kredi Svisa.
Ko produbljuje jaz?
Nejednakost nije neizbežna, ona je stvorena. Tako je jedan procenat najbogatijih preuzeo svet, piše britanski list Gardijan.
Najbogatiji deo svetske populacije aktivno radi na sprečavanju redistribucije bogatstva, a zamršeni poreski zakoni im to olakšavaju. Pogonsko gorivo za ovu nejednakost je i neoliberizam, koji je omogućio dominaciju 1% najbogatijih pojedinaca, piše Gardijan.
Ekonomista Branko Dragaš objasnio je da je cilj neoliberalnog kapitalizma, koji datira od 70-ih da se najbogatiji nastave bogatiti.
Za naš portal ocenio je da 1 odsto najbogatijih na svetu ima imovinu vrednu imovine 60 odsto ljudi na planeti.
Ali, i za Srbiju je imao sličnu procenu. Po njemu imovina 5 odsto najbogatijih Srba meri se sa imovinom 85 odsto populacije.
Raste nejednakost u Srbiji
Kada govorimo o ekonomskoj nejednakosti, nemoguće je ne pomenuti ''gini'' koeficijent, koji odražava meru nejednakosti prihoda, nejednakosti distribucije ili raspodele bogatstva.
Ovaj koeficijent se kreće u rasponu od nula do jedan. Kada bi njegova vrednost bila nula, to bi značilo da je postignuta idealna jednaka raspodela prihoda i da svi stanovnici imaju isti prihod.
Kada je reč o EU, najravnopravnije zemlje prema raspodeli dohotka u EU su Švedska, Finska i Holandija. Istovremeno, najveća neravnopravnost prisutna je u Španiji, Grčkoj i Portugaliji, pri čemu zemlje manjih nejednakosti imaju i manje stope siromaštva i obrnuto.
Poslednje istraživanje fenomena ekonomske nejednakosti u Srbiji (gde se mogu naći relevantni podaci i svetski prihvaćene metode istraživanja) do 2009. su govorila da sa gini koeficijentom od 0,29 do 0,30 Srbija nije bila u grupi zemalja sa izraženijim nejednakostima, piše makroekonomija.org.
No, prema podacima Eurostata, u Srbiji je 2013. ovaj indeks iznosio 0,38, pa je jasno da se nejednakost povećava.
Sa 0,29 (2009.) na 0,38 (2013.) ovaj rast nejednakosti je među najvećim u Evropi.
Ovakva raspodela možda se čini ekstremnom, ali već dugo nije novost.
Piramida bogatstva koju godišnje objavljuje Kredi Svis, pokazuje da preko 35 miliona ljudi, ili oko 0,7% odraslih stanovnika u rukama drži 44 odsto svetskog bogatstva. To su podaci za 2014. godinu.
No, ako se zna da su najbogatiji u izdanju za 2013. godinu držali 41 odsto, jasno se uočava trend rasta.
host images
Najsiromašniji deo svetske populacije drži u rukama svega 2,9 odsto svetskog bogatstva. Stoga prognoza da će 1 odsto stanovništva za godinu dana u rukama imati 50 odsto ukupnog svetskog kapitala, iza koje stoji međunarodna humanitarna organizacija Oksfam, deluje realistično.
Koliko imate na računu?
Ukupno bogatstvo u svetu je u poslednjih 14 godina poraslo sa 117 triliona dolara na čak 262 triliona. Te cifre su vrtoglave za većinu, i ne znače mnogo.
Ali kad to podelimo sa brojem ljudi na planeti ispada da bi svako trebalo da ima po 56 hiljada dolara.
Da li imate toliko na računu? Koliko znate ljudi koji bi mogli da imaju tako bogat ''štek''? Odgovori će vam reći mnogo.
Nema bolje ilustracije za nejednakost kada je materijalno bogatstvo u pitanju.
Pojedincu je potrebno samo 3.650 dolara da bi se našao među polovinom najbogatijih građana na svetu, preko 77.000 dolara da bi se našao među 10 odsto najbogatijih na svetu, pokazala su istraživanja Kredi Svisa.
Ko produbljuje jaz?
Nejednakost nije neizbežna, ona je stvorena. Tako je jedan procenat najbogatijih preuzeo svet, piše britanski list Gardijan.
Najbogatiji deo svetske populacije aktivno radi na sprečavanju redistribucije bogatstva, a zamršeni poreski zakoni im to olakšavaju. Pogonsko gorivo za ovu nejednakost je i neoliberizam, koji je omogućio dominaciju 1% najbogatijih pojedinaca, piše Gardijan.
Ekonomista Branko Dragaš objasnio je da je cilj neoliberalnog kapitalizma, koji datira od 70-ih da se najbogatiji nastave bogatiti.
Za naš portal ocenio je da 1 odsto najbogatijih na svetu ima imovinu vrednu imovine 60 odsto ljudi na planeti.
Ali, i za Srbiju je imao sličnu procenu. Po njemu imovina 5 odsto najbogatijih Srba meri se sa imovinom 85 odsto populacije.
Raste nejednakost u Srbiji
Kada govorimo o ekonomskoj nejednakosti, nemoguće je ne pomenuti ''gini'' koeficijent, koji odražava meru nejednakosti prihoda, nejednakosti distribucije ili raspodele bogatstva.
Ovaj koeficijent se kreće u rasponu od nula do jedan. Kada bi njegova vrednost bila nula, to bi značilo da je postignuta idealna jednaka raspodela prihoda i da svi stanovnici imaju isti prihod.
Kada je reč o EU, najravnopravnije zemlje prema raspodeli dohotka u EU su Švedska, Finska i Holandija. Istovremeno, najveća neravnopravnost prisutna je u Španiji, Grčkoj i Portugaliji, pri čemu zemlje manjih nejednakosti imaju i manje stope siromaštva i obrnuto.
Poslednje istraživanje fenomena ekonomske nejednakosti u Srbiji (gde se mogu naći relevantni podaci i svetski prihvaćene metode istraživanja) do 2009. su govorila da sa gini koeficijentom od 0,29 do 0,30 Srbija nije bila u grupi zemalja sa izraženijim nejednakostima, piše makroekonomija.org.
No, prema podacima Eurostata, u Srbiji je 2013. ovaj indeks iznosio 0,38, pa je jasno da se nejednakost povećava.
Sa 0,29 (2009.) na 0,38 (2013.) ovaj rast nejednakosti je među najvećim u Evropi.