[Милослав Самарџић]

Шта мислите, да ли су Данци, Финци, Канађани данас тако уређено друштво због актуелних закона, или су закони какве имају данас дошли као последица њиховог постепеног (а углавном неометаног) културолошког и интелектуалног развоја? Уређена друштва и поштују своје законе јер их разумеју и заслужују и јер су их достојни. Шта би се десило да то покушамо да имплементирамо, да ли бисмо постали као они? Па ми ни ове наше законе (какви су - такви су, кљакави али прилагођени су нашим специфичностима) нисмо у стању да поштујемо и спроводимо како ваља.

Немам ништа против добрих и функционалних закона који ће привреду и администрацију учинити ефикаснијом. И ето, хипотетички преузмемо неки модел, рецимо Данске, и договоримо се референдумски да га сви поштујемо, () и шта онда?

Ау, Шико, ипак су те црвени гадно прешли. Види се по томе кад кажеш да смо ми за нешто криви, уместо они. То је непогрешиви параметар да су те прешли.
Друго, кад се каже закон, постоје, као и у свему, два тумачења:
- социјалистичко/комунистичко,
- нормално.
Ти подразумеваш прво, по коме је закон неки папир на коме пише: закон. А тумачи га ко како хоће и пре свега како може. Нпр. Ђелић се једном на ТВ хвалио како је он лично написао Закон о странкама, да је посебно поносан на то. Новинарка га пита да ли је некада примењен, а он ладно каже: Никад!

Нормално тумачење је да је закон пропис са уграђеним механизмом примене, где се зна ко га, кад и како спроводи, које су санкције, итд. Има и у социјализму таквих закона, нпр Закон о безбедности саобраћаја. Ту се тачно зна шта и како, од саобраћајне полиције и тужилаштва до - затвора. Наравно, сем ако неко са џипом не прегази неку сиротињу. Али у основи - зна се.

Дакле, закон никад не зависи од ''наше свести''. Пример: енглески навијачи. Ваљда нема бољег примера за то што ти називаш ''нема довољно свести''. И онда одједном мирни као бубице, чак су и ограде на стадионима уклоњене. Зато што је донет добар закон. Нпр. ко уђе у игралиште, има толико и толико да одлежи у затвору. Мислим да то пише и на улазницама. А тужилац, дежурни, је на стадиону. Ко уђе и пипне играча - толико и толико. Ко уђе и удари играча - толико и толико. Итд.

Што се тиче закона, ми нисмо инфериорни према њима, чак смо некад давно били и супериорни. Па и не баш тако давно, тј. не само у средњем веку, него рецимо и почетком 20. века. И пре Другог светског рата имали смо добре законе. Проблем је наравно настао са социјализмом, који је по дефиницији безакоње. Ми итекако заслужујемо добре законе - али просто речено немамо их у многим кључним областима. Јер не дају црвени (сада већ друге генерације). Тако да се поново враћамо на оно што сам написао у овом чланку горе.