[Милослав Самарџић]

Рекао си МИ:

Па ми ни ове наше законе (какви су - такви су, кљакави али прилагођени су нашим специфичностима) нисмо у стању да поштујемо и спроводимо како ваља.

Има цела прича о томе како они све што не ваља претварају у МИ, а за евентуални плус, често измишљен, приписују себи.

Није спорно то да су нас црвени упропастили на много начина, мислим да нема потребе то стално помињати, свестан сам тога. Нећемо даклеко стићи ако кукамо на њих за све, и сваку нашу глупост свалимо на њих, и за шта јесу и за шта нису одговорни.

Опет ти МИ па МИ одговорни. Они су одговорни за све битно. Је ли било који народ, пре него што му је наметнут социјализам, био глуп? Руси? Чеси? Источни Немци? А сви су пропали због социјализма.

Није добар пример. Ето ми смо пре комуниста имали у Србији девет фабрика авиона, а ИК-3 је имао боље перформансе од ''месершмита''. Где бисмо данас били да су те фабрике наставиле да се развијају нормално (као и цела привреда)?
Другим речима, ми смо већ доказали да можемо.

Могли смо да имамо и 29, били смо међу индустријски најнеразвијенијим државама Европе. Што је негде логично, због дугог извлачења из отоманских раља. И тада смо много заостајали за западном европом, али смо бар били конкурентни са средњом Европом.

Ово што си убацио средњу Европу ти је мало контрадикторно са оним на почетку. Иначе било смо јачи од Грчке на пример. И Португалије. А радничке плате биле су веће него у Италији. Међутим, важније од тога је да смо имали добре економске параметре: продуктивност, економичност и рентабилност. То су три основна. Као у медицини рецимо температура, крвни притисак, и сл. Кад се уз помоћ тих параметара направи статистичко предвиђање за наредних пола века, добијају се економија, стандард, просечне плате, итд, који немају везе са овим сада.

Закон је по дефиницији рестриктиван. Очигледно јед а преферираш неку утопију. Нешто као, не закони, него МИ ћемо то и то...
То је баш оно што црвени хоће да ми мислимо. Дакле, само законитост, никако МИ ово, МИ оно...

Баш сам недавно разговарао са адвокатом, стари београдски мангуп, страшан правник. И тако ћаскамо, и он ми то исто каже, ово што сам ја рекао. Што је уређеније друштво, кохерентније као заједница, то је мање закона, прописа, формулара... Клинци у Америци уче устав напамет. Не што су интелигентни, него зато што је текст кратак
Код нас се устави и закони мењају чим узјаше Курта уместо Мурте.

Британски устав је још ''краћи''. Погоди колико?
Хајде разговарај поново са тим адвокатом.
Јер то сигурно није тачно. Сем да је амерички устав ''кратак''. Али не рачуна се само устав, већ и уставни амандмани и други закони, а у англосаксонком праву и онај систем ''пресудио једном један судија''. Свака та пресуда има снагу закона.
Пример: Однео у Њујорку човек на флешу плакат за нашу серију, да му одштампају за промоцију. Кад оно, у копирници му траже потврду да је плакат његов, да има ауторска права. Јер ако би одштампали нешто што је пиратерија, макар једну страну, затворили би им радњу и тешко би их оглобили. Док код нас у копирницама гледам скоро сваког дана да се прештампавају чак и уџбеници за средње школе и факултете.
Укратко, што је више закона, то је уређенија заједница. Наравно да има претеривања, ЕУ је типичан пример.

Ниси у праву, ти закони су средили ствар. Свакако не потпуно, али у основи то је сређено.

Ма какви, само је проблем склоњен од очију јавности.

Законитост је темељ капитализма, ствара услове за бизнис и аутоматски покреће бизнис. Да ли ће тај бизнис бити на овом или оном нивоу, зависи од економске политике. Две основне економске мере потребне су да се драстично побољшање види у кратком року: царинска заштита и обарање курса динара.
Царинска заштита, јер нашу привреду убијају ЕУ и Кина (неконтролисани увоз из тих земаља).

Како конкретно ово са царинском заштитом? Како донети и формулисати прописе који ће заштитити нашу привреду, а не ићи против интереса ЕУ - јер у том случају, добијемо пацку у виду разних монетарних и економских мера репресије

То је већ питање политике, а не права и економије. Колико је мени познато, само би нам дали нове услове за улазак у ЕУ. Како тај улазак није изгледан у року од 4 године, дакле од избора до избора, странка на власти не би требало да се обазире на то, већ да води политику која одговара држави и народу.
А што се тиче Кинеза, мислим да постоји могућност да изгубимо онај њихов неутралан глас у Савету безбедности. Који нам ионако ништа не значи.