[Chicot]

Прегледао сам целу страну, и има доста занимљивих ствари.
У суштини потврђује оно што сам и рекао.

На шта мислиш?

На пример

Industrija i industriska politika Poboljšanje prilika u našoj poljoprivredi uticalo je povoljno i na industrijsku radinost, =iji je napre- dak nastavljen i tokom prošle godine. Povoljnom razvitku industrije su, uostalom, znatno doprineli i drugi faktori naro=ito poja=an tempo naoružanja u svetu, koji je povukao porast naše rudarske pro- izvodnje i pove7anje državnih nabavaka, koje je pot- staklo' življu delatnost industrije.

Цене пољопривредних производа на светској берзи су 1936-39 нам ишле на руку . А и то је период, како се овде каже, родних година. И као што рекох, раст индустрије је на почетку поспешила грана у којој смо извозили сировине, као и гране које су задовољавале потребе државе (наменска индустрија).

Prema podatcima Ministarstva trgovine i industrije 77% naše industrije nalazi se U tri severne banovine sa Beogradom. Ovakav raspo- red naše industrije ima svojih istorijskih razloga i za krajeve u kojima se nalazi ve7ina naše industrije on je od oisobite važnosti. posmatran sa gledišta celine naše narodne privrede i ekonomi=nosti same industrije on je prili=no nepovoljan. Izuzev kod pre- hranbene industrije ve7i deo ostale industrije je isu- više udaljen od sirovina i glavnog unutrašnjeg trži- šta, što u velikoj meri poskupljuje kona=ni proizvod i izaziva neopravdano rasipanje privredne energije zemlje. Stoga se pojava približavanja naše industrije doma7im sirovinama i najve7em broju potroša=a može primiti sa izvesnim zadovoljstvom. Poja=ana industrijska radinost dovela je i do ve7eg uposljenja radnika. Tokom prošle godine naša industrija sa zanatstvom uposlila je oko 20.000 novih radnika, što pove7ava broj zaposlenih radnika za 8%.

Дакле, крајем 1938 у индустријском сектору је радило 8% радника. До почетка рата, број запослених у индустрији неће премашити 10%. Што је добро, у односу на две године раније, али и јасан показатељ укупног дотадашњег индустријског развоја. Што се тиче лошег распореда индустрије, он је последица и чињенице да се већи део налазио у подручјима бивше АУ, разарања су била мања па је опоравак био бржи а раст већи. Уз то, током првих пет послератних година највећи део инвестиционих улагања је ишао у предузећа у Хрватској, Словенији и Славонији (ионако индустријски најразвијенијим подручјима, уз Војводину), из политичких разлога, ради "задовољења економских потреба браће".

Jedan Od najtežih problema naše industrije je problem njenog finansiranja. Zbog pretežno agrarne strukture, bez razvijene doma7e tehnike i industrij- skih tradicija, teško je pribaviti nov=ana sredstva /a podizanje i kreditiranje naše industrije.

Као што сам и рекао, фалила је механизација и савременија средства за рад, посебно у Србији, Црној Гори, Далмацији.

И

Ipak, moramo ra=unati da 7e strani kapital morati da dominira našom industrijom sve dotle, dok se ne formira snažan doma7i privatni kapital i dovoljan nacionalni pi'eduzetni=ki kadar.

Страни капитал је углавном финансирао оне гране које су доминантно извозиле сировине.

Isto tako 7ete uvideti, da je vedrina, sa kojom treba gledati u budu7nost našeg rudarstva i njegove uloge u našem privrednom životu, umesna i potpuno opravdana. Na to nam daje pravo ne samo bogatstvo zemlje, nego i ekonomska politika Kraljevske vlade, koja pored stalne težnje za unapreAenjem proizvod- nje uopStc, a rudarske napose, uslovljava što dalju preradu rudnog blaga u zemlji na korist njenu i nje- nog radnog naroda. Ova politika dobila je svoju naro=itu potvrdu u izgradnji teške industrije gvozda i =elika, koja je od najve7eg zna=aja za našu državu. Kao što vam je po- znato, gospodo, glavna rudišta gvozdene rude u na- šoj Kraljevini jesu Vareš i Ljubija, koji su vlasništvo države i kojima ona upravlja. Ogromne koli=ine gvo- zdenih ruda i njihov kvalitet obezbednju državi no samo snabdevanje gvoždem kroz stotine godina, ve7 joj omogu7uje i da bude jak izvoznik. Rad na tim rudišfima i na proizvodnji gvozda kretao se de- cenijama u skromnim razmerama, koje nisu omogu- 7avale ni snabdevanje same zemlje u najosnovnijini proizvodima. Kraljevska vlada u=inila je kraj takvom Maju. Vi ste, gospodo, bili svedoci prve, najneop- hodnije etape programa U teškoj industriji, u pro- širenju železare u Zenici izgradnjom grube pruge, koja je u jesen 1937 puštena u rad. Ovaj je korak bio najneophodniji, jer se njim zadovoljava potreba U krupnim profilima valjamog gvozda, koje smo do sada podmirivali iz inostranstva, a bez kojih ne može da bude samostalna država. Pored podmirivanja dru- gih potreba zemlje sklopljen je sporazum sa Mini- starstvom saobra7aja o isporuci šina i kolose=nog pribora za normalni i uzani kolosek, pa se ve7 od po=etka teku7e budžetske godine vrše i isporuke. Ovo, gospodo, nije konjunkturni posao, ve7 izrazito 6iy poja=anje privrede, jer saobra7aj mora uzimati šine j u vremenima krize za neophodno potrebno održa- vanje pruge. Stalnim isporukama saobra7aju bi7e zaposlena ne samo industrija gvozda, ve7 7e indi- rektno oja=ali i rudarska industrija... Kraljevska je vlada išla dalje u nastojanju podizanja i proširenja naše teške industrije. Da bi se naša teška industrija osposobila za izvršavanje najši- reg programa naše narodne odbrane, a u interesu potpune nezavisnosti od inostranstva, donesena je I Jredba sa zakonskom snagom, kojom je predvideno, da se na osnovu postoje7ih zakonskih propisa osnuje koncern naše teške industrije, koji 7e biti u stanju taj zadatak da u potpunosti i izvrši. Osnovano je akcionarsko društvo "Jugoslovenski =elik" a. d. sa sedištein u Sarajevu, sa najširim zadatkom oko po- dizanja naše teške industrije u prvom redu, a zatim i sa zadatkom opšteg unapreAenja rudarstva u zemlji. Kao što vam je poznato, glavni akcionar ovoga dru- štva sa 99,91% je Država, i to Državna hipotekama banka, koja je u novo osnovano društvo ušla sa ka- pitalom od dinara 200,000.000, dok su državna ru- darska preduze7a Ljubija, Zenica i Breza ušla u sa- stav ovoga društva unose7i kao svoj apor, navedena preduze7a.

Видите када је почела "прва етапа изградње тешке индустрије" и даља прерада руда - 1937. Претходне године раст од 5% је условило углавном ангажовање наменске индустрије и делимична интервенција државе у стратешки важним гранама - рударство, електроиндустрија, саобраћај (путеви и железнице), хемијска индустрија.

---

Да не испадне да сам малициозан, ову релативно скромну двадесетогодишњу индустријализацију треба ставити у корелацију са следећом чињеницом :

по попису предузећа из 1916, на аустро-угарском окупационом подручју (од Саве и Дрине до Велике Мораве) онеспособљено је 58% индустријских предузећа. Занати су изгубили половину свог инвентара. У Србији су оштећени рудници метала са 50%, а рудници угља са 100%. Порушено је 12.000 тона мостовних конструкција, железничке линије Београд−Ниш−Цариброд, Ниш−Скопље−Ђевђелија и Скопље−Митро-вица.

13 Непри- јатељ је приликом повлачења многе руднике и индустријске објекте потопио, порушио и запалио. При повлачењу, окупатор је рушио чак и воденице – по- точаре. А у редовима окупатора били су, између осталог, Словенци и Хрвати.
За време рата, конфискацијом и одвођењем у непријатељске земље, сточни
фонд је уништен за 70%, пољопривредна производња смањена за 70%, а по-
љопривредни инвентар (објекти, справе, машине, возила) оштећен је за 44%
од своје вредности.

Колико је за време рата страдала индустрија Србије посредно говори
податак да је број индустријских радника тек након десет година, то јест у
периоду 1919−1923. достигао број из 1910. године.
Србија је, по неким проценама (које морамо узети с извесном резервом због уобичајеног надувавања ратних штета), изгубила 13 националних доходака по ценама из1911. године.

Слободан Вуковић, “Стратегија” лажног мира у кући, Социолошки преглед, vol. XXXIX (2005), no. 4, стр. 463–465

Разарања и штета у Словенији, Хрватској и Војводини нису ни приближно била толика . А још су и имали приоритет у инвестицијама.