[Бранке]

Тешко ако је била та цена, али лако ако је цена 40 динара по кубику. Ту цену сам нашао некада, а ево сада поново гледам по нету.

Била је расправа у Народној скупштини 1939. поводом Закона о шумама. По том закону сиротиња је требало џабе да добија дрва и за огрев и за градњу. Али био је неки проблем, требало је да плаћају таксу на то, па су посланици тражили да се тајкса укине.

Углавном, у тој скупштинској расправи, један посланик каже:

Petar, mora i7i 20 kilometara u Viroviticu šumskoj upravi, (a, možda, i par puta) i kupiti kubik drveta po 30 ili 70 dinara i onda i7i 5 do 6 kilometara kroz tu šumu u drugu šumu i dovesti to krvlju pla- 7eno drvo. A što nije matije teško je to, da mu se u toj Sumi pod toni bukvom, niti uz pla7enu pašarinu, ne dopušta ispustiti blago.

А други каже:
Naš seljak se ovako snabdeva drvetom: on dolazi na dražbu i nije redak slu=aj, poštu je utakmica velika, jer je šume, nažalost, ve7 dosta malo, da seljak plati kubik drveta i 80-90.- dinara.

Дакле и горње суме су наведене као екстремне.

Ово ти је буковине цена за 1939. годину . . . извор,тадашње оглашавање . . .

Зато и кажем,са утоваром и превозом . . .

Није исто кад сељак дође са својим колима и потури своју грбину и кад овај што продаје иде у Београд и уз то наплати и гориво(које је било 2-3 динара литар док није почео рат у Европи) и још и руке . . .

Убијао сам досаду једне недеље и читао рубрике из привредног живота и извлачио цене из тадашње расположиве дневне штампе за период од 1.1 - 31.12.39. . . .

Извукао сам све буквално од свих основних животних намирница,преко разних потребштина,цена летовања на Јадрану, до мртвачких сандука и кондома( ) . . . кад нађем времена,написаћу негде на форуму . . .

Занимљиви за тему су и подаци о индустријском расту, цифре раста су огромне:
Ukupno uzev, naša industriska proizvodnja U 1938 godini pove7ala se prema stanju u 1937 godim. Indeks industriske proizvodnje koji se vodi u Indu- striskom odeljenju Ministarstva, pokazuje za 1938 godinu porast' od S>% prema 1937 godini, a preko 26% prema 1936 godini. Razume se, da ovaj napre- da',;" niic postignut u svim granama industrije. Pove- 7anje proizvodnje zapaža se naro=ito kod industrija koje proizvode predmete za investicije, kao što su industrije cigle, keramike i stakla, metalurgija, pre- rada metala, hemiska i elektri=na industrija. Indu- strija životnih namirnica takode je pokazala porast

Ово је добар податак,чуди ме само што није уписана и грађевинска индустрија(која је због разних јавних радова имала и највећи раст) . . . Само што је проблем што нам до 1936. баш и нису цветале руже . . .

П.С. Мимо приче,али једна занимљивост која боде очи . . . Махом пољопривредна држава са најмањим процентом аутомобила по глави становника у Европи има 9 фабрика авиона а ни једну фабрику моторних пољопривредних машина и ни једну фабрику аутомобила? (мада је постојала шанса да их од 1939. добије недалеко од Бањалуке,ал дође рат)