15-05-2016, 05:59 PM
Просто невероватно колико се међу Србима, па још и форумашима "Погледа" укоренила нека ад хок верзија догађаја, и то без икаквих ваљаних аргумената.
Хрвати су операцију "Јужни потез" предузели да би забашурили недавни катастрофални пораз у операцији "Уна 95" где су им две најбоље гардијске бригаде имале тешке губитке (и то добрим делом од српских трећепозиваца), а да никакав резултат нису постигле. С друге стане ВРС је полако потискивала 5. и 7. муслимански корпус према Бос. Петровцу и Кључу. Зато се усташе брзо одлучују на нов подухват с циљем овладавања комуникације Бања Лука-Мркоњић Град као основицом за даља напредовања.
Операција се завршила већ после 4 дана, не зато што је толико требала да траје већ зато што нису могли даље. Једини успех који су постигли било је заузимање хидроелектране "Бочац" и Мркоњић Града, и то уз велике губитке (погинуо им је и један генерал). Пошто је у међувремену сломљена и муслиманска офанзива на Озрену, врх ВРС пребацује 16. крајишку (целу, не делове) на Мањачу, која са 2. оклопним батаљоном на Угру подно Влашића зауставља хрватску офанзиву 11. и 12. октобра.
Једини муслимански успех у овој офанзиви био је улазак у Сански мост 9. октобра. Ово место је пало јер је командант ОГ-10 "Приједор" прекршио Младићево наређење, и одбио да поседне положаје на Станића брду, чиме је десни бок 2. крајишког корпуса остао незаштићен. Истовремено, командант 5. козарачке бригаде пуковник Перо Чолић, који је требало да дејствује у правцу Кључа, "изгубио је везу" са 2. КК, чиме је и леви бок овог корпуса остао незаштићен. Користећи ову ситуацију, муслимани без борбе улазе у град.
Ови, и још неки официри, уместо да буду кажњени посла рата због неизвршавања наређења, па и издаје, добијају највише функције у војсци (Чолић је први послератни начелник Генералштаба ВРС).
ВРС тог времена може слободно да се опише као "рањена звер". Јесте претрпела неколико озбиљних пораза, али још је била у стању да зада тежак ударац непријатељу. Не знам ни што се сви увек хватају баш за Бања Луку при овим анализама кад је она била само један од градова у РС. Престоница је тада била на Палама, или боље рећи у Српском Сарајеву.
Ево и једно занимљиво мишљење учесника тих догађаја који сам одавно скинуо са неког форума: "Дакле мало чињеница, а не само митови о побједничким војскама, и бабске приче није дао Слобо, зауставио Фрањо, Америка рекла стоп. Република Српска је била у тешкој ситуацији, нападале су је три војске (ХВ, ХВО, АРМИЈА БИХ) уз отворену подршку НАТО авијације. Она је успјела опстати највише захваљујући пропасти хрватске акције Уна 95. Да је та акција успјела, ХВ би заузела Дубицу и Нови, имала би заједно са Петим Корпусом, отворен пут ка Приједору и Бањалуци, и РС би доспела у практично безизлазан положај. Да је операција била врло значајна, види се из ангажовања гардијских бригада, и диверзантске јединице Црне Мамбе. Успех одбране је тим већи, јер су ту углавном биле локалне јединице, далеко од најбољих јединица ВРС. Што се тиче тврдњи како је ХВ на препад могла узети БЛ, то су митови, као што су и бројни митови о српској војсци. Бањалука није Книн, градић од 10.000 људи, има 250.000 становника, имала је неколико врло опремљених и јаких бригада. ХВ у току целог рата, није заузела ниједан већи град. Босански Брод (који је ВРС ослободила октобра 1992. године - моја прим.) је на пример већи од било ког града који је у току рата освојила ХВ. То су чињенице, а сад ко хоће да верује у митове, његова ствар."
Хрвати су операцију "Јужни потез" предузели да би забашурили недавни катастрофални пораз у операцији "Уна 95" где су им две најбоље гардијске бригаде имале тешке губитке (и то добрим делом од српских трећепозиваца), а да никакав резултат нису постигле. С друге стане ВРС је полако потискивала 5. и 7. муслимански корпус према Бос. Петровцу и Кључу. Зато се усташе брзо одлучују на нов подухват с циљем овладавања комуникације Бања Лука-Мркоњић Град као основицом за даља напредовања.
Операција се завршила већ после 4 дана, не зато што је толико требала да траје већ зато што нису могли даље. Једини успех који су постигли било је заузимање хидроелектране "Бочац" и Мркоњић Града, и то уз велике губитке (погинуо им је и један генерал). Пошто је у међувремену сломљена и муслиманска офанзива на Озрену, врх ВРС пребацује 16. крајишку (целу, не делове) на Мањачу, која са 2. оклопним батаљоном на Угру подно Влашића зауставља хрватску офанзиву 11. и 12. октобра.
Једини муслимански успех у овој офанзиви био је улазак у Сански мост 9. октобра. Ово место је пало јер је командант ОГ-10 "Приједор" прекршио Младићево наређење, и одбио да поседне положаје на Станића брду, чиме је десни бок 2. крајишког корпуса остао незаштићен. Истовремено, командант 5. козарачке бригаде пуковник Перо Чолић, који је требало да дејствује у правцу Кључа, "изгубио је везу" са 2. КК, чиме је и леви бок овог корпуса остао незаштићен. Користећи ову ситуацију, муслимани без борбе улазе у град.
Ови, и још неки официри, уместо да буду кажњени посла рата због неизвршавања наређења, па и издаје, добијају највише функције у војсци (Чолић је први послератни начелник Генералштаба ВРС).
ВРС тог времена може слободно да се опише као "рањена звер". Јесте претрпела неколико озбиљних пораза, али још је била у стању да зада тежак ударац непријатељу. Не знам ни што се сви увек хватају баш за Бања Луку при овим анализама кад је она била само један од градова у РС. Престоница је тада била на Палама, или боље рећи у Српском Сарајеву.
Ево и једно занимљиво мишљење учесника тих догађаја који сам одавно скинуо са неког форума: "Дакле мало чињеница, а не само митови о побједничким војскама, и бабске приче није дао Слобо, зауставио Фрањо, Америка рекла стоп. Република Српска је била у тешкој ситуацији, нападале су је три војске (ХВ, ХВО, АРМИЈА БИХ) уз отворену подршку НАТО авијације. Она је успјела опстати највише захваљујући пропасти хрватске акције Уна 95. Да је та акција успјела, ХВ би заузела Дубицу и Нови, имала би заједно са Петим Корпусом, отворен пут ка Приједору и Бањалуци, и РС би доспела у практично безизлазан положај. Да је операција била врло значајна, види се из ангажовања гардијских бригада, и диверзантске јединице Црне Мамбе. Успех одбране је тим већи, јер су ту углавном биле локалне јединице, далеко од најбољих јединица ВРС. Што се тиче тврдњи како је ХВ на препад могла узети БЛ, то су митови, као што су и бројни митови о српској војсци. Бањалука није Книн, градић од 10.000 људи, има 250.000 становника, имала је неколико врло опремљених и јаких бригада. ХВ у току целог рата, није заузела ниједан већи град. Босански Брод (који је ВРС ослободила октобра 1992. године - моја прим.) је на пример већи од било ког града који је у току рата освојила ХВ. То су чињенице, а сад ко хоће да верује у митове, његова ствар."
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године