[Ђорђе Ивковић]

Нисам се ја у ову дискусију, наизглед јалову и блесаву, упустио без везе. Наравно и почетно "дрмање кавеза" је имало разлога. Тако су се "опоненти", који изгледа мисле да су нека памет и снага, сасвим офирали.
Показало се још једном да између комуниста и усташа суштинске разлике нема. Међутим, оно што тако болно поткопава сами темељ србског постојања је што тај комуно-усташки стратум задире у скоро све што је последње остало од патриотски артикулисаних организација, Српске радикалне странке особито. Отуда бесрамно, наказно и накарадно изругивање слободно можемо рећи величанстевом ПОСЛЕДЊЕМ ОТПОРУ Срба са Космета. Отуда, више како колатерала, и острвљеност на Коштуницу и ДСС.
Свако разуман би рекао "Бар умукните, јаде!"
Ко се дере, кревељи и шенлучи док улицом пролази испраћај јунака?
Сасвим природно и логично отворило се и питање "уређивачке политике", или пре намере сајта. То што је администратор цензурисао неколико мојих постова је сасвим небитна ствар. Људи који ме познају знају да сам изузетно отпоран на такве атаке, без обзира с које стране долазе. Али, шта је то "вријеђање"? За мене је, на пример, србско пострадање неприкосновено, нешто што ни у назнаци, алузији, не сме да се дирне. Како је могуће да се на "Погледима" на првој страници афирмише патротска опција, а на другој протежира некаква најбаналије дизајнирана варијанта коментатора "e-novina"?
"Демократски дијалог"? Хајте молим вас, ви сте испољили јасну наклоност анти-србима. Међутим, сваки дијалог је ограничен и прилично строгим етичким нормама. И да нема пристрасности у самој полемици, етика налаже да се "Bacvanin" и "Лепи Бора" трајно банују због ругања српском страдању.
Међутим, знамо да се то неће десити.