25-05-2016, 02:34 AM
(24-05-2016, 11:48 PM)Ратко Пише: Јесу. Али негде се мора поставити граница. Или да их све стави у исти кош, или да се направи оваква дистинкција (што је, мислим, у реду).
Тако су партизани попуњавали своје редове цијели рат. Никакве разлике није било између обичног борца партизана и четника - типичан борац је био сељачки син, 18, 19, 20 година, неписмен или полуписмен.
Моје бабе најмлађи брат је покупљен из четничког села, оба брата у четницима, сестра у четницима. Погинуо је на Неретви са 18 година.
Имаш у доста четнички књига о томе. Многи то наводе као највећу грешку четника што је код четника ућешће било засновано до самог краја рата на добровољству. Партизани су им купили њихове борце испред носа. Јбг, тако се добија рат.
Највећа грешка је све партизане - обичне борце - трпати у "комунисте".
Имаш свједочење Мирка Рапаића, покупљен на почетку рата, остао у партизанима до краја, два пута рањаван - оба пута од Срба! Он је то најбоље рекао, "да му то није било на понос, него брука и срамота због које би у црну земљу пропао!"
Комунисти су ишли на то да добију рат и најмање им је било битно да ли ће неко ићи милом или силом. Ја то посматрам са чисто војничког гледишта. Као и свуда по свијету, ђе су год комунисти били, тако је било.
Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"

