[Громовник]

Добро је да нисам неопећанчев неожандар

Шалу на страну, да Феликсу допуним причу о разликама између Национал-Социјализма и идеологија Трећег Пута и њиховим идеолозима:

Браћа Ото и Грегор Штрасер (носилац Гвозденог крста из I св.рата) су се 1920. прикључили Национал-социјалистичкој немачкој радничкој партији, коју је временом преузео Адолф Хитлер издавши провобитне принципе ове организације. Браћа Штрасер, Ернст Роем и други истински национал-револуционари су се залагали за потпуни раскид са конзервативном десницом и уништење крупног капитала. Насупрот њима, Хитлер и Геринг су чврсто сарађивали са крупним капиталистима преко масона Хајлмара Шахта, који је чак користио своје везе са Вол Стритом за финансирање Хитлерових планова. Браћа Штрасер су се борили и за укидање незарађеног прихода (лихве), за разлику од Хитлера који је прогањао Јевреје, а тровао немачки економски систем највећим јеврејским отровом –каматом. Програм браће Штрасер је предвиђао и уништење монополистичких ланаца радњи а форсирао мали, породични приватни бизнис. Хитлер не само што је зауставио ову антикапиталистичку акцију, него је читав јужни огрананк партије био финансиран од једног таквог монополистичког концерна. Зато је потпуно разумљиво што се из те Хитлерове сарадње са десничарским естаблишментом и великим индустријалцима родила идеја, супротна немачкој култури и традицији, о импреијалној Великој Немачкој, идеја која је произвела покољ у целој Европи. Интересантно је да је Гебелс у прво време припадао фракцији браће Штрасер, да би средином 20-тих, кад је видео да ће она превладати, пришао Хитлеровој фракцији. У Хитлеровим чисткама (“Ноћ дугих ножева”) 1934.г., Грегор Штрасер је ухапшен и у затвору убијен метком у потиљак.