06-07-2016, 02:26 PM
(05-07-2016, 11:27 PM)Mekenzi Пише: Kako otadžbina da bude kopija trulo zapada.
Шта'е то otadžbina???!!!
Чија?!
Највероватније такозваних "хрвата" одкако су НЕДОВРШЕНИ ХРВАТИ у данашњој Ново-Србијици масовно решили да прихвате крваву хрватску
U S T A Š I C U
као своје писмо!
Много неких кука и кврга у том накарадном писму!
У КВРГЕ СРБИЈУ БАЦИШЕ, О СРАМА!
Међутим!
Нами, као и већини последњих Срба, шаке сиромаха, не преостаје ништа друго до да се повучемо у УНУТРАШЊУ ОТАЏБИНУ нашу, као што каже пјесник:
Ја имам свој Олтар на дну вреле Душе,
Што га никад буре не могу да сруше.
Ту стоје две капи материног млека,
И кап свете крви Распетог Човека.
Ту мирише тамјан, што гори на жару,
И ту, у час онај кад певам и плачем,
Мој Херувим слеће са пламеним мачем,
И никоме не да да приђе Олтару!
Милан Петровић, пјесник-изгнаник.
Лета Господњег 1947.
Одбивши да се врати у комунизмом поробљену Отаџбину, Милан Петровић је изабрао избеглиштво и настанио се у Чикагу, Илиној, где је радио као обичан фабрички радник.
Упокојио се у Господу 13-ог априла 1963-е године, на Велику Суботу, и сахрањен је у Либертвилу поред Светог Владике Николаја и Јована Дучића који су касније пренешени у Отаџбину.
Земни остаци србског пјесника Милана још су у туђини док родно село песниково Влакча слави једног другог Петровића.
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!