[Добровољац]

1.То што није рођен у Србији је сплет одређених несрећних околности, па да му се и не узме за зло...
2. То што је некога крстио патријарх или владика, не значи да је сам обред обављен исправно. Према канонима православне цркве, кум на крштењу, као духовни отац, неизоставно МОРА бити православан да би то крштење било обављено у Духу Светоме, о чему сведоче многобројни канони васељенских, али и помесних сабора. Дакле, то крштење, ако ћемо искрено и у духу канонског прав, предања и светоотачког искуства вете, није обављено по правилима, па ма ко га обавио. Зашто је патријарх то дозволио и у томе учествовао, то је питање за њега, али... ни у овом случају самозвани престолонаследник није сам одлучивао, па да му се и ово не упише у вољне грехове.
3. Питање моралности је ствар општости, нарочито за православне хришћане. Исти морални закон је за све, без изузетка. Не може краљ да убија, а да монах или свештеник то не сме. Нити обрнуто. Не може ни краљ, ни свештеник, нити мирјанин да два пута склапа св. Тајну брака, но како живимо у времему озбиљног отпадања од цркве, од краја 19. до овога века, све је дозвољено.... ово је питање на које је могао да утиче, но обзиром како је све код њега почело, није ни чудо шта се и по овом питању десило.
4. Питање језика и непознавање истог је срамота без преседана. И по том питању није могло без њега, но како је са њим све почело, није ни чудо ни ово.
Да закључим, узевши у обзир све аспекте ове опскурне личности, и како је све са њим почело, боље да се са њим не заврши.