12-07-2016, 02:07 AM
(12-07-2016, 01:34 AM)Милослав Самарџић Пише:(12-07-2016, 12:53 AM)Бенито Пише: Ево да оживим мало ову тему. Милан Ст Протић је гостовао у емисији Ниво 23. Рекао је да је Константин Поповић брат од стрица његове бабе. Породица Поповића није цинцарског, него грчког порекла. Није завршио Сорбону,, а поготово не два факултета. Породица се бавила часовничарским и јувелирским занатом у неколико генерација. Све до Коче. Били су добростојећи, али неколико година пред ДСР су доживели пад. Рекао је дословце:" Многе, па чак и блиске рођаке, послао је на губилиште или их није спасао иако је могао, а добро је знао да су потпуни невини." Имао је пет рођених сестара. Једна од њих саветовала је Миланову бабу да не иде код Коче и интервенише за супруга ( Милановог деду), који се налазио у комунистичком затвору. Рекла јој је :" Ако Кочу будеш питала за Милана, стрељаће га сигурно."...чега све наравно нема у филму.
Додворавао се Титу. На крају живота се покајао за све што је урадио али је било касно. Зато је и написао да желе да га сахране без икаквих почасти које је заслужио служећи комунизму у који се дебело разочарао 1972. године. Тако да је 1992. његова сахрана била протумачена од стане државе као приватна. Без почасног плотуна, одликовања итд. Куриозитет је био да је хтео кремацију а није било гаса у то време због санкција па је Исидор Папо некако ургирао да се набави за његову сахрану. Кремиран је и стављен у Алеју заслужних грађана. То постављање су вероватно урадили Милошевићеви људи бивши комунисти пресвучени у СПС.
Човек који је био на обе стране и као краљев официр и титов. Трагично а деда му је био генерал и академик Краљевине Србије. http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=178,
Ко сме тај може, ко незна за страх тај иде напред!
