[ПРОСВЕТАР]

СРБСКОМ ЧИЧИ

и

СВЕТОМ ЦАРУ НИКОЛАЈУ

и

СВЕТОЈ ЦАРСКОЈ ПОРОДИЦИ

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

ЂЕНЕРАЛУ
.
Ни једна улица нема Твоје име, Ђенерале!
Ни један трг, ни сокак.
Твој булевар био је мрак,
у неком затвору.
.
А Равну Гору ко ће да тамничи?
Истину о ЧИЧИ крију по музејима војним…
Кажу, на бојним пољима падоше други војници…
.
Нема Те на слици у алеји великана,
не гори Ти вечни пламен.
Твој гроб је неки случајни камен поред пута…
Само ко залута ода Ти пошту…
јер не знамо где је?
.
Немаш маузолеје, ни почасне страже,
а историја лаже као брбљива жена,
зато Твог имена у читанкама нема,
мртвог Те крију:
.
За Србију изгибоше други кажу,
ми знамо да лажу,
Ђенерале, још се плаше!
Деле вас на њихове и наше,
мртве вас криве.
.
Ти немаш споменицу четрдесетпрве
а био си први!
.
Зато Те „повјест“ мрви на комаде.
Без марша, параде, плотуна, лафета,
почиваш испод случајног дрвета,
поред реке…
.
Твоји су венци коров и клеке,
Чича, прича спутана ланцима,
без Крста носиш свој Крст,
Ђенерале у опанцима.
.
Љиљана Лашић