22-07-2016, 07:12 PM
(22-07-2016, 06:03 PM)Милослав Самарџић Пише: Према томе, ко год купи неку слику, или дође до ње на ма који начин, има право својине, без обзира на ауторска права. Ако неко неовлашћено пренесе ту слику, мора да плати не само већ плаћено при куповини, већ и за нанету штету.
Богами, није тако. Ако неко прода некоме умножени примерак туђег ауторског дела, не само да може да добије до три године затвора, него ће се и тај примерак обавезно одузети и уништити (чл. 199 КЗ).
Друга страна, евентуално може да тражи накнаду штете од овога, ако није знала да је реч о туђем ауторском делу, али у сваком случају не може да га задржи. Зато што нико не може на другог да пренесе право које сам нема, то је један од основних приципа грађанског права (плус што је то овде и кривично дело).
Али опет кажем, дигнута је фрка без икакве потребе, када је реч о тим старим сликама. Прво, за највећи број се уопште не зна њихов аутор. Друго, један број фотографа, поготово на четничкој страни, је вероватно погинуо за време рата, тако да је прошло више од 70 година од њихове смрти. Део је можда и преживео рат, али могуће да нису имали потомке, па је и у том случају престало то право. А највећи део је после рата откупљен од тих аутора (мислим на партизанске слике), од стране државе, за потребе Народних музеја итд., па су постали јавно власништво, без икаквих ограничења коришћења.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године