[Ројалист]

Тајни послови тајне групе

Безбедносно информативна агенција (БИА), преживљава своје најтеже дане. Директор Александар Ђорђевић се спрема да напусти брод који тоне. Успео је да згрне милионе евра, и сада се повлачи на резервни положај. Испунио је план да за специјалног тужиоца за организовани криминал доведе свог блиског рођака из Чачка, адвоката Младена Ненадића. Његови сарадници су се толико осилили, да је директор само присутни грађанин у БИА, осим када је лично заинтересован за махинације. Вучићева камарила је, упркос противљењу посланика - председника СРС Војислава Шешеља, председника покрета Доста је било Саше Радуловића и посланика Демократске странке, за председника Одбора за контролу рада служби безбедности поставила напредњака Игора Бечића, против којих је вођен судски поступак због фалсификовања дипломе Више пословне школе, који је у Новом Саду, у главној улици, добио стан површине 560 квадрата...

мајор Горан Митровић

Бивши адвокат Александар Ђорђевић, постављен је на место директора безбедносно-информативне агенције (БИА), јер га је дупе препоручило код Александра Вучића, који је, као нико раније у историји, успео да све педере постави на кључна министарска места и на позиције са којих се контролишу грађани и пљачка њихова имовина.

У претходним текстовима описали смо криминалну прошлост и садашњост Александра Ђорђевића, који се спрема да опљачкане милионе крцка на неком сигурном месту. Уместо њега, службом данас руководе Иван Тодоров, његов помоћник, начелник Управе за безбедносну заштиту (Пете управе) и Радмила Селаковић, начелница логистике.

Банда окупљена око ових двоје људи тргује досијеима грађана, нарочито тајкуна и политичке и страначке елите.

Мафија је успела да Радмилу Селаковић постави за начелника логистике, мада је њој место одавно у затвору. Она себе сматра само привременим радником у БИА, док не заврши послове и утекне из земље.

Већу за мултидисциплинарне студије при Универзитету у Београду госпођа Селаковић је 11. фебруара ове године пријавила тему за израду мастер рада - "Тероризам, организовани криминал и безбедност" и одобри израда мастер рада са насловом тезе "Финансирање тероризма прањем новца". Наведену тему је, навела је госпођа Селаковић, дефинисала уз консултацију са професором др Драганом Симеуновићем, предлажући га и за ментора, што је он и од раније прихватио, будући да је она мастер студије уписала 2013. године, доласком на рад у БИА (број индекса 81/2013).

Уз пријаву навела је и своју биографију, која објашњава њено присуство у БИА.

''...Дипломирала сам на Економском факултету у Београду, смер Економика и организација предузећа 1981.године. Радну каријеру сам започела у Основној банци Југобанци Београд. Током рада у банкарству обављала сам све врсте банкарских послова (финансије, изворе и пласмане, рад са становништвом, платни промет, девизни режим и др.). Радно искуство у области финансија сам стекла у спољној трговини, телекомуникацијама, грађевинарству. Поседујем лиценцу стечајног управника, лиценцу за вештака економско-финансијске струке и лиценцу пореског саветника. Тренутно сам запослена у Безбедносно-информативној агенцији. Ради стицања знања, 2013.године уписала сам мултидисциплинарне мастер студије - Тероризам, организовани криминал и безбедност при Ректорату Универзитета у Београду...''

Госпођа Селаковић је, заиста, само привремено у овој Агенцији. Кћерка јој живи у Сједињеним Државама. Из њене биографије, коју је приложила, изостављено је да је у БИА дошла из Економског института чији сувласник је одбегли Данко Ђунић, коме она чува леђа. Небојша Родић, претходни директор БИА довео је Радмилу на значајну позицију на предлог Александра Влаховића, и очигледно, уз велику новчану накнаду.

Радмилина кћерка живи у САД-у, а Родићев син је такође држављанин САД-а. Обоје су крвно везани за САД-е. Родић је тешко болестан, али је амбасадор у Азербејџану. Отеран је из БИА по налогу Јоргованке Табаковић и Александра Вучића.

Када је 26. децембра прошле године у акцији српске полиције ''Резач'' ухапшено 80 лица, саопштено је да на потерници и Данко Ђунић, али је убрзо његово име скинуто, на налог госпође Селаковић!

Ко је господин Ђунић, за чије интересе госпођа Селаковић ради у БИА?

Један од услова за преговоре Србије са ЕУ било је и испитивање спорне 24 приватизације. Један од главних осумњичених чије се име помиње у скоро свим тим приватизацијама је Данко Ђунић. Ђунић је још од почетка 2012. превентивно ван Србије, а овдашње правосудне органе изгледа више ни не интересује где се он налази. Са друге стране, уопште не би било тешко да се утврди где се крије, кад би у Србији постојао интерес за то.

Данко Ђунић има три сина: Луку, Вука и Данка (млађег). Лука и Вук су до недавно били на местима портфолио менаџера у америчкој фирми "Цаxтон Глобал Инвестмент", одакле су отпуштени. Незванично су отказ добили, јер су компанији на накнаду достављени захтеви тешки око милијарду долара. Званично је ово демантовано. Изгледа, међутим, да су дуги прсти наследни у породици Ђунић.

Тамо где му се налазе деца, налази се и Данко. Без обзира на то што је у суштини познато где се крије, наши државни органи ништа не предузимају да макар покушају да га саслушају.

Случај Данка Ђунића је вишеструко занимљив, јер је против њега у САД покренут поступак, као и против ревизорске куће "Дилоит & Туш" из Њујорка (чијим представништвом у Србији је он руководио), за стотине лажних ревизорских налаза своје филијале у Београду. Пред српским судовима, у последњих четири године, против њега није могао ниједан поступак да успе, због заштите коју му је пружио Александар Вучић.

Група америчких адвоката је, прикупљајући овлашћења оштећених у намери да покрену неколико поступака у Њујорку, којим би најстарију ревизорску кућу на свету натерали да утврди одговорност почасног председника њихове фирме у Београду, Данка Ђунића, дословно наишла на сваку опструкцију у Србији. У покривању његовог криминала, Вучићу се придружио и садашњи градоначелник Београда Синиша Мали, који је заједно са Ђунићем учествовао у лажирању ревизорских налаза и подели милионских провизија.

У време када је раскинуто највише уговора о приватизацији, њих чак 550, на челу Агенције за приватизацију налазио се Мирко Цветковић, каснији премијер Србије, док је директор за тендере био Синиша Мали, садашњи градоначелник Београда.

У то време склопљени су и сви они штетни уговори са консултантским кућама као што је "Дилојт и Туш" на чијем челу је тада био Данко Ђунић. Преко те консултантстке куће рађени су у највећем броју приватизације чију истрагу данас захтева Европска унија.

Један од таквих послова било је и "саветовање" за приватизацију ондашњег "Сартида"...

Иако је постојала понуда "Фест Алпине" у висини од 420 милиона долара, челичана је захваљујући процени консултатнтске куће "Дилоит Туш", продата ћерки америчке компаније "УС Стил" за само 20 милиона долара. Одмах после тога на кипарски рачун Ђунићеве фирме легло је 4,5 милиона евра наводне провизије за консултантске услуге. У процентима то износи више од четвртине купопродајне суме, а толике провизије се нигде у свету не исплаћују.

Јасно је да се у овом случају радило о миту који је Ђунић поделио са онима који су испред државе пристали да потпишу штетан уговор. Која је била улога Синише Малог, у целом овом послу, ако је добро познато је после афере "Сартид", напредовао до најважнијег саветника Александра Вучића за финансије и привреду.

Такође, треба напоменути да је Мали од самог почетка је учествовао у преговорима са "Етихада" и државе Србије у вези са продајом ЈАТ-а, а био је и "мозак" је модела реструктуирања ЈАТ-а и решавања спорних питања националне компаније која су кочила договор са "Етихадом".

Са функције на којој се Синиша Мали данас налази, могуће је утицати и на правац и брзину истраге која се (не)води против Данка Ђунића, његовог старог финансијског ментора. А помаже му и Радмила Селаковић.

Пре месец дана госпођа Селаковић је користила годишњи одмор и отпутовала је у САД-е. Са собом је понела досије Андреја Вучића, Николе Петровића, др Небојше Стефановића и још десет важних Вучићевих сарадника. Све ове податке прикупила је Управа за безбедносну заштиту, на чијем је челу Иван Тодоров.

Можда се може довести у везу и изненадна одлука америчких власти да се ослободе болесног Вучића.

По повратку из САД-а Селаковићева и Тодоров почели су да врше ''истрагу издајника'' који достављају податке новинару Магазина Таблоид. Осумњичили су потпуно невиног човека, начелника оперативе.

Мада је госпођа Селаковић полуписмена жена. Економски факултет у Београду завршила је као милосница времешних професора. Уписала је мастер студије 2013. године. Њен рад су неколико месеци писали, по налогу Тодорова, аналитичари и оперативци Безбедносно информативне агенције:

Госпођа Селаковић се, по цео дан, чашћава са Иваном Тодоровим и њих двоје раде на рушењу Агенције, правећи лажна досијеа запослених. Њихов циљ је да из службе отерају иоле способне оперативце. Тодоров организује криминалне групе, којима руководи, спремајући се да после одласка из Агенције, захваљујући стеченом новцу и везама, као вођа мафије, отме тајкунима и пословним људима сву имовину. Посебно се намерачио да на лукав начин опљачка црногорске бизнисмене, којима се представља као пријатељ. А, Тодоров пријатеља нема!

У паковању лажних досијеа учествује и шеф правне службе Снежана Радановић, која такође спрема одсутпницу и одлазак у пензију. Она је у љубавној вези са млађим службеником Агенције, који је радни век провео као телохранитељ државних функционера, а она га је прогурала за начелника једног центра!

Радмила Селаковић станује на Новом Београду (улица Данила Лекића Шпанца 42), а враћа се кући преко Звездаре, где се сусреће са доста млађим оперативцима, прса у прса.

И док се ова банда у БИА осећа још сигурно, дани су им одбројани. Да подсетимо, један службеник БИА убио је у Нишу неколико својих колега-претпостаљених, који су га злостављали. И на Бањици и другим центрима БИА атмосфера је напета, и може да се потегне оружје.

Срећом, у БИА су оснажиле три јаке групе, које постоје јер се њени припадници међусобно штите и информишу о бандитском деловању Тодорова, Сеалаковићеве, Снежане Радановић... Они су снабдели посланике Народне скупштине Србије и неколико новинара подацима о криминалу који врши поменута група.

(Наставак у следећем броју)

А 1. Њихов човек

Мафија из БИА успела је да прогура за председника Одбора за безбедност посланика Игора Бечића, криминалца из Врбаса. Вучић је лично одобрио да Бечић постане шеф скупштинског одбора, јер он обожава прљаве људе, који му, на тај начин, слепо служе. Председавајући Одбора за безбедност Војислав Шешељ је тражио да се Бечићев избор одложи док се не прибаве званични подаци о његовом криминалу.

Подсећамо на лик и дело господина Бечића.

Потпредседник Скупштине Србије Игор Бечић, рођен 5. јуна 1971. у Врбасу, данас је званично магистар индустријског менаџмента. Наводно је магистратуру стекао на универзитету "Унион" у Београду, а претходно је дипломирао на Факултету за менаџмент у Новом Саду.

Оно што у његовој званичној биографији не пише јесте да је против њега Општинско јавно тужилаштво у Врбасу 19. фебруара 2004. подигло оптужницу пред Општинским судом у Врбасу због набављања и кориштења фалсификоване дипломе.

Како стоји у оптужници КТ 258/03, у суду заведеном под бројем К. 33/04 на страни 2 стоји да је Бечић "у првој половини 2001. године од НН лица звани Луле из Ниша, набавио лажну јавну исправу ради употребе, фалсификовану диплому Више пословне школе из Новог Сада бр 01-2572 од 19. јула 2001. године, а све у намери да тако набављену лажну јавну исправу употреби као праву."

Бечић има посланичко искуство у Скупштини Србије од 1997. године до данас. Био је посланик у Скупштини АП Војводине, а у сазиву 2004. године, изабран на већинској листи. Искуство је стицао и као дугогодишњи члан одбора за финансије, иностране послове, контролу служби безбедности и Одбору за одбрану и унутрашње послове. Члан је сталне делегације при Парламентарној скупштини НАТО-а од 2006. године.

С обзиром на све ово, највероватније му је посланички имунитет помогао да не буде даље процесуиран.

У поменутој оптужници првооптужени је Јован Миљанић, данас директор ЈП "Превоз путника" у Врбасу. Миљанић, рођен 1. октобра 1956. у Врбасу, набавио је у току 1996. фалсификовану диплому Економског факултета из Суботице и исту искористио како би 31. августа 1998. године био именован за директора ЈП "Врбас".

Без обзира на своју криминалну прошлост, Бечић је као кадар владајуће Српске напредне странке не само народни посланик, већ и службеник ЈП "Србијагас" са месечном платом од 130.000 динара.Његов заменик у Одбору за безбедност је директор Србијагаса Душан Бајтовић !Занимљиво је да је Бечић , иако је способан да обавља више функција, истовремено и ратни војни инвалид са месечном инвалиднином од 6.000 динара.

Све док у јануару 2013. није прешао у "Србијагас", Бечић је био и службеник у ЈП "Врбас" предузећу у коме је Миљанић уз помоћ лажне дипломе био директор, где је месечно зарађивао још 25.500 динара. Суд у Врбасу је затурио Бечићев предмет. Иако је радио као кондуктер у градским аутобусима, био је виђен радикал, а потом напредњак. Уз то и посланик.

Игор Бечић последње четири године, док је био потпредседник Народне скупштине, рекетирао је све бизнисмене у Војводини. Тако је Владимир Врбашки, бизнисмен из Врбаса, власник између осталог и Института за семенску дораду у Србобрану, градио и станове за напредњаке.

Зграде у којима се налазе и станови Игора Бечића и Владимира Врбашког од по 560 квадрата зидао је тајкун Војислав Гајић и његова мафијашка фирма Александар градња. Станови се, иначе, налазе у улици Булевар ослобођења у Новом Саду. Врбашки је купио и стан у Београду и кући на Флориди (САД) посланику СНС-а Зорану Бабићу.

У БИА је Игор Бечић запослио свог брата по оцу, у Регионални центар у Новом Саду.

Е, овај и овакав човек ће да контролише рад и законитост у раду у БИА!