06-08-2016, 07:03 AM
Подсећање: Отворено писмо Епископа Артемија председнику СР Југославије и председнику владе Србије
Православни Епископ Епархије рашко-призренске
Призрен – Грачаница, 05.04.2002.
ПРЕДСЕДНИКУ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ Г-ну Др-у ВОЈИСЛАВУ КОШТУНИЦИ
ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ Р.СРБИЈЕ Г-ну Др-у ЗОРАНУ ЂИНЂИЋУ
ОТВОРЕНО ПИСМО
ПОШТОВАНИ ПРЕДСЕДНИЧЕ,
После 5. октобра 2000. године нисам могао ни помислити да ћу тако брзо бити принуђен да Вам упутим ово Отворено писмо. Било је повода и раније за нешто слично, али сам одлагао верујући да ће став наше Државе (већ не знам ни како се данас зове) према Косову и Метохији јасније одредити и показати. Чекали смо. И, дочекали једно велико и дубоко разочарање.
Узрок? – ПОПИС становништва који је у току, а којим није обухваћена ни цела територија наше Државе (ма како се она звала) ни сви њени грађани.
Ко је, са којим правом, и по чијем овлашћењу одсекао и одрекао се КОСОВА И МЕТОХИЈЕ и житеља те српске покрајине (боље рећи: колевке)? Ту не мислим само на нас, оно мало Срба што је тамо остало, већ на све грађане без обзира на националну, верску и било коју њину припадност. Сасвим је друго питање да ли би се “сви” хтели пописати, то је неотуђиво право сваког појединца или националне заједнице, али се није смело унапред, законским актом, одлукама и чиме ли све не, било ко изоставити из пописа становништва једне Државе, јер тиме се са тим делом становништва ампутира и део државне територије. Неће ли то сутра, када се буде решавало о коначном статусу Косова и Метохије, бити крунски доказ да је Косово и Метохија “зрело” за независност, трећу републику, или…
Посебно ми Срби, који још увек живимо на Косову и Метохији, страховали смо од такве “политике” државног врха, благовремено (и у блажој форми) сигнализирали и искрено се надали да нећемо тако драстично бити “отписани”, “одбачени” и остављени од своје матичне државе.
Српско национално веће Косова и Метохије на својој седници од 30. марта 2002. године у манастиру Грачаници, у једном од својих закључака изразило је своје незадовољство и забринутост што су становници Косова и Метохије (посебно Срби) изузети овим пописом из нама непознатих разлога. У тим закључцима предлагали смо и очекивали исправку ове запањујуће неправде према делу грађана наше Државе, јер је такав став раван самоубилачком чину саме Државе, будући да се Држава сама одриче значајног дела себе. Тај наш глас, као и многи ранији, остао је “глас вапијућег у пустињи”, што нас је и нагнало да Вам упутимо и ово писмо као крик утопљеника. Хоће ли га чути? Хоће ли нас услишити?
С пуним поштовањем и великом надом грађанин и житељ Државе Србије
Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски
+ АРТЕМИЈЕ
Председник СНВ КиМ
Православни Епископ Епархије рашко-призренске
Призрен – Грачаница, 05.04.2002.
ПРЕДСЕДНИКУ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ Г-ну Др-у ВОЈИСЛАВУ КОШТУНИЦИ
ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ Р.СРБИЈЕ Г-ну Др-у ЗОРАНУ ЂИНЂИЋУ
ОТВОРЕНО ПИСМО
ПОШТОВАНИ ПРЕДСЕДНИЧЕ,
После 5. октобра 2000. године нисам могао ни помислити да ћу тако брзо бити принуђен да Вам упутим ово Отворено писмо. Било је повода и раније за нешто слично, али сам одлагао верујући да ће став наше Државе (већ не знам ни како се данас зове) према Косову и Метохији јасније одредити и показати. Чекали смо. И, дочекали једно велико и дубоко разочарање.
Узрок? – ПОПИС становништва који је у току, а којим није обухваћена ни цела територија наше Државе (ма како се она звала) ни сви њени грађани.
Ко је, са којим правом, и по чијем овлашћењу одсекао и одрекао се КОСОВА И МЕТОХИЈЕ и житеља те српске покрајине (боље рећи: колевке)? Ту не мислим само на нас, оно мало Срба што је тамо остало, већ на све грађане без обзира на националну, верску и било коју њину припадност. Сасвим је друго питање да ли би се “сви” хтели пописати, то је неотуђиво право сваког појединца или националне заједнице, али се није смело унапред, законским актом, одлукама и чиме ли све не, било ко изоставити из пописа становништва једне Државе, јер тиме се са тим делом становништва ампутира и део државне територије. Неће ли то сутра, када се буде решавало о коначном статусу Косова и Метохије, бити крунски доказ да је Косово и Метохија “зрело” за независност, трећу републику, или…
Посебно ми Срби, који још увек живимо на Косову и Метохији, страховали смо од такве “политике” државног врха, благовремено (и у блажој форми) сигнализирали и искрено се надали да нећемо тако драстично бити “отписани”, “одбачени” и остављени од своје матичне државе.
Српско национално веће Косова и Метохије на својој седници од 30. марта 2002. године у манастиру Грачаници, у једном од својих закључака изразило је своје незадовољство и забринутост што су становници Косова и Метохије (посебно Срби) изузети овим пописом из нама непознатих разлога. У тим закључцима предлагали смо и очекивали исправку ове запањујуће неправде према делу грађана наше Државе, јер је такав став раван самоубилачком чину саме Државе, будући да се Држава сама одриче значајног дела себе. Тај наш глас, као и многи ранији, остао је “глас вапијућег у пустињи”, што нас је и нагнало да Вам упутимо и ово писмо као крик утопљеника. Хоће ли га чути? Хоће ли нас услишити?
С пуним поштовањем и великом надом грађанин и житељ Државе Србије
Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски
+ АРТЕМИЈЕ
Председник СНВ КиМ
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.