[мунгос]

Јеста било крени-стани, али не зато што смо ми тако хтјели (можда у неким случајевима), него што смо били приморани најозбиљнијим пријетњама, а кад оне нису дале ефекат, онда интервенцијама. Уз све то плаћеничка опозиција у БГ је Милошевићу задавала страшне проблеме. Ти то знаш.

Плаћеничка опозиција није била на власти, овај други јесте. И од њега су кретали "договори" и "преговори". А он није имао везе са памети.

Не, није то почело са притисцима и приморавањима, него их је то изродило и појачало. И сам знаш, ако си био у рату, од првог данас се причало да ће се све то "ријешити политички". Паметни су пуно, ријешили су крац.

---

Јесте и ово поприлично тачно. АЛИ...
Често слушамо и читамо овакве ставове, па и на овом форуму, али није то ништа ново, нити специфично за тек протекле ратове.
Да те питам: Гдје су прекодрински Срби били да помогну Карађорђу? Док су Шумадинци тада крварили, наши су гладили агама м..а. Гдје су били 14-те, прекодрински или прекодунавски. Можемо тако до Косова, па и даље, гдје су косовски јунаци на Марици.
Ти јеси све у праву, само ја не осуђујем бни Милошевића ни остале Србе што нам нису више помагали

Напротив. То јест специфично од стварања такозане "југославије". Срби до тада ЈЕСУ помагали једни другима доста (могло је и далеко више, али добро).

Прекодрински и прекодунавски Срби су помагали Карађорђу, јер без њих би устанак умјесто Револуције, био обична сељачка буна. Или ти мислиш да је свијетло оружје и џебана падала с неба? Све од Трста и Карловца, па до Арада и Сент Андреје, Срби су понагали колко су год могли. А тек Босанци и Херцеговци? Чуо си за Бећаре? Е то су ти били углавном добровољци из други српски крајева, обично неожењени младићи. Да не спомињем Војну Крајину у којој су цијеле регименте остајале мистериозно без артиљерије, те официра и подофицира, Славонца и Личанина, који су организовали прву регуларну војску. Итд. Карађорђе је одма ударио на Босну, али тај покушај је скршен као и устанак Босанаца, не због чешања м-уда него због недостатка оружја.

Први свјетски рат да и не спомињем. Иљаде Босанаца и Херцеговаца је прешло у Србију већ 1914. год. а исто толико је већ било у Србији ђе их је рат и затекао. Да не спомињем добровољце из Аустро-Угарске војске и из Америке и свијета.

Све то итекако има везе. Ово новије дешавање се не море поредити са тим временима. Питање је колко су Срби уопште нација или народ, јер један народ да би то био прије свега ДИЈЕЛИ СУДБИНУ у судбоносним тенутцима.
Срби нијесу дијелили ништа. Енглези на Фокландима су били спремни сви изгинути за фокландске овце и пингвине. У томе је разлика. Већини Срба никако није јасно како су Енглези и Американци спремни гинути десет иљада километара од своје куће, а Срби само на пар километара нијесу (преко Дрине и Дунава).

---

Да не испада да ја ође кривим обични народ из било који крајева. НЕ. То је питање несретне свијести, културе, тј. недостатка исте, као и развијености и организованости једног друштва. Све остало су посљедице.
Ми смо најнесретнији народ на кугли земаљској! Не због мрски непријатеља или ко зна чега ван памети, него због тога што смо увијек имали несрећу да нас "воде" најгори и најглупљи међу нама.