[Громовник]

О нашим спортским "успесима"

Док ми славимо спортске победе, други славе војне. Док ми егзалтирано кличемо спортистима који нам доносе златне медаље, други славе генерале који им доносе територије. Док ми сав наш национални понос истресамо испред скупштине поносећи се победама у спортовима, други га испољавају свуда и у сваком сегменту живота, били у праву или не ,волели ли их ми или не. Док ми бацамо петарде по улицама урличући славодобитно са балкона услед спортске победе, други испаљују гранате на наше домове истерујући нас из њих.
Питам се, да ли је неко свестан да немали број српских спортских успеха значи само једно - тенденциозно анестезиолошко смиривање националних страсти и њихово каналисање док нам полако ампутирају уд по уд државног и националног ткива. Ми се мало извичемо, измашемо заставама испред скупштине и на томе се и заврши сав наш патриотски порив, после еуфорије свако својој кући да се одмара за сутрашње робовање некој страној компанији.
И нека, нека славе усташе "олују". Треба. Ми, реално, немамо шта да славимо. Олуја је њима донела државу, а спортски успеси нама нису донели - баш ништа. И никада и неће. Осим можда лабаве илузије о некаквој нашој "супериорности" над другима која на нас делује попут опијума и спречава нас да делујемо на било који начин осим удобног и безбедног арлаукања и навијања дубоко у сигурној позадини матичне државе. Много су се Хрвати потресли нашом победом у базену. Победили су они нас у мнооооого важнијим биткама. Објасните милионима прогнаних и убијених, оних који су остали без најдражих и без домова да ће им спортски успеси наших репрезентација то вратити. Њих нећете видети испред скупштине да арлаучу, јер глупо национално усхићење неким баналним спортским успехом њих не може да понесе. Видели су они већ то. И Косово је срце Србије - али не на скупштинском балкону. Нити је Република Српска Крајина онај плато испред те исте скупштине па да на њему псујемо и ликујемо над Хрватима којих ни у близини нема.
Е сад, пошто смо, је ли, тако брутално "растурили" Хрвате , подсетите ме, нешто не могу да се сетим - беше на Книнској тврђави се вијори шаховница или српска тробојка ? Славе ли се наше победе у Приштини, Пећи, Призрену... Окучанима, Вуковару...
Све док је Новака и осталих спортских "супермена" који нам представљају наметнуту и веома јефтину и прозаичну замену за национална понижења која трпимо више од две деценије, нећемо се као нација освестити нити опоравити.
А јако ме интересује, ако би, чисто фиктивно, Србија на Олимпијским играма у некој дисциплини дошла у финале са репрезентацијом Косова и победила је, како би се и шта би се ту славило? Мислите о томе.

--Срђан Васиљевић