[luka.luke]

Да ли је то тачно да августом 1994. када је Контакт Група предложио још један из низа план за Босну који је предвидео поделу земље мање-више као у Дејтону, Милошевић је вршио притисак како би Караџић пристао, јер Србија није могла даље да се носи са санкцијама, Нато претио бомбардовањем и више се није могло добити, а Караџић је тај план одбио и зато је Слоба наметнуо санкције Реп.Српској?
Одворите искрено, ко је тада био више у праву, с обзиром да годину дана касније морао се потписати Дејтонски уговор?
Да ли је то истинито да су тада Ђинђић и Коштуница подржали Караџића и критиковали Слобу, а касније они и његови поборници као овде Мекензи оптуживали су га да је неодговорно бирао рат?
[/quote]

Није у реду ово извадити из цијелог контекста догађаја 1989-1996

Ево само нека појашњења.
План Контакт групе се битно разликовао од Дејтона.
Караџић, а ни било ко други РС није прихватио Дејтон, него Слобо
Дејтон је потписан након бомбардовања РС чини ми се 72 дана.
Пишеш као да је Караџић желио рат, глупост, па све је урадио да не буде рата, а када је избио да дође до мира, али за љубав је потребно двоје, некад и више
Ђинђић, Коштуница, Вук, Шешељ, Чеде, Горани, оне Пешићке, нису имале неки битан утицај ни на Слоба ни на Радована у одлучивању о миру, једноставно су покушавали уграбити који поен (глас) на тој муци