12-09-2016, 08:33 PM
Цитат:Михаиловић и Тито
Пре педесет година долепотписани су служили као обавјештајци на балканском ратишту. Овим желимо да истакнемо нека своја гледишта о промени британске подршке Михаиловићу и њеном пребацивању на Тита током 1943 јер
(1) британски мотиви за прекид су тренутно под нападом и критикама, а, по нашем мишљењу, неутемељених тврдњи,
И
(2), јер сматрамо да наша различита ратна искуства доведе до врло сличних закључака.
Укратко:
- Бенет је био дежурни официр у Хут 3 у Блетчли Парку (одељење за превод, интерпретацију и трансмисију немачких сигнала, моја прим) у критичном периоду. Он је прочитао све Ултра сигнале који се тичу Балкана и лично је одговоран за слање неких од њих.
- Дикин је постављен у СОЕ Каиро у новембру 1942. Године, водио истраживачку војну мисију у Црној Гори у мају 1943. Са циљем да контактира Титове снаге и лично посведочи да ли су партизани ефикасни у рату са Осовином. Од децембра 1943. до средине 1944. Године служио је у СОЕ у Каиру и Италији.
- Хант је био виши обавештајни официр у Севеерној Африци, Тунису, Сицилији и Италији, а касније написао Алекандер о Ц Тунис 'званичних отпрема. На дужности је добијао све балканске Ултра сигнале. Они су тако били бројни и разнолики од септембра 1943. до краја рата да је имао члана његовог особља са посебним задатком уноса на распореда немачких снага у Југославији на мапи која се ажурирала на дневном нивоу.
- Вилкинсон је имао истакнуту канцеларију у СОЕ Каиро између септембра и децембра 1943. Од децембра 1943 до краја марта 1944. године био је шеф СОЕ мисије са партизанима у Босни, Хрватској и Словенији.
Наше мишљење је детаљно документовано у публикацијама које смо објавили.
Овде желимо да нагласимо следеће:
1. Око хиљаду Ултра депеша који се односе на Балкан су послати у штаб савезничких снага Алжиру, Каиру и фелд маршалу Александеру у Тунису, на Сицилији и Италији, у периоду од почетка маја 1943. године до краја децембра 1944. Многи од њих су засновани на неколико сигнала. Према томе, није тачно да је наводно Ултра произвела мало балканског саобраћаја.
2. Ови сигнали су били резимеи дешифрованих порука Енигма. Оне су добијене из сва три рода војске, од Врховне команде Вермахта, групе Армија као и нижих немачких јединица (GAF – German airforce).
Копије тих сигнала су доступни у националном архиву (у Кјуу, Енглеска, моја прим).
3. Већина сигнала је давала обавештајне информације о локацији, покретима и намерама немачких трупа и њиховим припремама за борбу против Титовим партизанима, нарочито наводећи снаге које су учествовале у три главне немачке офанзиве током 1943, као операција заробљавања Тита у Дрвару у мају 1944. Године. Сигнали се далеко мање баве активностима Михиловић снага или контактима немачке команде са четничким групама (лабаво подређен Михаиловића или независнима од њега). Било је очигледно из ултра сигнала - као што је фон Вајкс известио 1. новембра 1943 (а Хитлер и ОКВ се сагласили) - "Тито је наш најопаснији непријатељ. "(У овом контексту треба имати на уму да је Британска Влада тражила од Михаиловића да сачека савеничко искрцавање пре него што покрене активни отпор и да је то било у складу са Михаиловићевом сопственом политиком.)
4. Други релевантни тајни обавештајни подаци доступни Лондону (и повремено Каиру) подразумевају дешифроване АБВЕР поруке, енигма и ручне шифре, као и разне друге немачке, италијанске и партизанске дешифроване ручне шифре.
Ниједан од тих извора још увек нису отворени за јавност.
Оно што се може рећи је да
(А) према ономе што је до сада познато, мало је вероватно да су ти декрипти значајно у супротности са Ултра доказима или да би могли да кажу много тога у Михаиловићеву корист, поготово јер је познато да су Енигма сигнали АБВЕРА доказали Михаиловићеву сарадњу са Немцима.
(Б) промена подршке спроведена је по налогу Премијера Черчила и начелника штабова у светлу свих расположивих обавештајних података
(Ц) та промена је била директно у супротности дугогодишњем и упорном уверењу Форин Офиса и ставовима и тежњама краља Петра и његове Југословенске Владе у егзилу.
5. Наводи да су нижи официри СОЕ у Каиру који су били или комунисти или левичарски симпатизери били пристрасни у корист партизана и извршили негативан утицај на политику у њихову корист никада нису доказани.
6. По нашем мишљењу разлог за промену политике може се довољно видети из доказа расположивих у то време а који су долазили директно од немачке стране, а то је доношење одлуке на бази војних предности.
7. Жестоке оптужбе и агресивни про-Михаиловићевски ставови у овој контроверзи могу бити третирани као оданост вођи вредну дивљења или разумљиво огорчење и разочараност појединих британских официра због окретања Титу, али смо уверени да те оптужбе имају мало везе са историјском истином.
* У потпуности сам сагласан са наведеним ставовима – Александер Глен
Објављено у:
"Intelligence and National Security Vol. 10 (3), 1995, pp. 526-529"
---
Има пар ствари које заслужују осврт и коментар, али мени је најзанимљивији период када је ова "посланица" објављена. Дакле, у питању је реакција - одговор на критички осврт дела јавности на ову контроверзу. Шта мислите, зашто баш тада, и шта је то толико засметало потписницима да су решили објаве овакву декларацију? Осим можда Дикина, тешко да је ико од њих лично прозван у ма ком контексту.