[Александар Динчић]

Пета епизода - „Кама"
У топлој априлској ноћи у Београду, влада полицијски час. У напуштеном раскошном стану на Калемегдану, Крцун, по налогу Партије, инструира младе скојевце. Жарко Таралић добија задатак. Његово следеће одредиште је његов завичај... Село Планиница.
У старом, блатњавом фабричком кругу, гомила ратних заробљеника се тиска у гужви. Као овце, немачки војници кундацима гурају унезверене људе у жичане торове. Са групом заробљених, из камиона, уз вику и дреку, Немци избацију новопридошле. Из приколице, на земљу силази потпуковник Рудолф Укмар.
У босанском селу Спречно, у дворишту старе циглане, окупљени око ватре, стоје пуковник Михаиловић и његови саборци. Дража одлучује о судбини двојице Муслимана, заробљених надомак села.
http://www.rts.rs/page/rts/ci/rts+predst...B0%22.html

Према Станковићевим сећањима ова два Муслимана су пушена.
Међутим...
У мемоарима Ратка Мартиновића Дражина група убија једног Муслимана. Лично га убија поручник Пажина, прилази Дражи и каже „Један Турчин мање, г. пуковниче“. Очигледно ће један да падне. Да ли од каме, да ли од пушке – видећемо. Мислим да ће тако бити, јер Бајић мора да држи нивелу: партизани-четници, четници-Муслимани и обратно. Иначе, растуриће га суседи. Но, сачекајмо.