[Ратко]

Па да се подсетимо:

Главном тајнику Ј. Н. П. ''Збора''
БЕОГРАД

У вези усменог извештаја по предмету о коме сам Вам говорио, добивши од Вас налог да исту ствар лично проверим, и да Вас о томе известим, достављам Вам следећи извештај: Проверивши лично ствар о коме је говорио у свеш. канцеларији један од колега, о случају који се је десио у кући једне госпође у Љубићу, утврђено је да ту нема нимало истине, иза ове тенденциозне смишљене верзије крије се једна од обичних комунистичких парола, са којима уносе пометњу у народ излажући га кроз ово опасности непотребној и некорисној. Истина је пак само ово; да је на сам дан покрета Немачких трупа била потера за неким од војника којих није било на лицу места. Ове потере патрола биле су састављене и од самих подофицира. Ово је лично видео свештеник о коме сам Вам говорио. Узрок отсуства ових војника остао нам је непознат. И овог пута напомињем да су комунисти у Чачку једино друштво Немачким војницима, без сумње да они и не слуте која су и каква лица с њима у друштву. Обавештавамо Вас: јуче на купатилу Моравском одиграо се један немио случај, наиме: једна група комуниста напала је на једног нашег омладинца физички. Повод за овај њихов акт био је: дискутовање о јеврејима као раси која је највеће несреће донела човечанству. Ову је тезу заступао наш друг. На ово, следио је масовни напад са поклицима: ”вама љотићевцима и Љотићу даћемо ми ускоро гвоздени крст”. Нападачи су ми за сада непознати, јер их овај друг не познаје пошто није из овог места. Учинио сам све са своје стране да дознам њихова имена, па ћу Вас о томе накнадно обавестити. Данас је био код мене др. Василије Костић, јеромонах и проф. богословије, и умолио нас је да обавестимо друга претседника о следећем:

1.У Битољу сву црквену власт преузео је неки прота Александар Јефтимовић, и одмах је наредио да се затворе Цркве: Благовештење, Св.Наум, и Св. Петка. Ове две последње светиње подигао је Преосвећени Еп. Николај, а ову прву он је обновио и отворио;
2.Исти прота игра улогу неког епископа као: давање парохија и друго.
3.У Косовској Митровици т.ј. од Лешка па тамо до Качаника, дужност органа власти обављају Арнаути са разним униформама и фесовима на глави, од којих многи имају и наше војничке униформе. Исто тако у Кос. Митровици све су фирме исписане на Арнаутском језику;
4.У Пироту и околним селима Бугари су сменили све наше општинско особље и поставили су своје људе тј. Бугаре. На Ђурђев-дан забранили су свештеницима свећење водице. Наредили су да се одмах заврши школ. година, а потом су протерали наше просветне раднике;
5.У возу за Битољ чуо је разговор двојице бугарских официра, како ће они све Србе истребити. У Битољу су издали наредбу за попуњавање листа, о рођењу, пореклу и националности. Многи људи су ставили да су Срби, или Грци или Македонци а најмање Бугари. Онда су они вратили ове листе и наредили им, да мора сваки ставити да је Бугарин. У Битољу су ухватили једног Грка трговца који се зове Донабаш, целу су га ноћ били и исекли му руку, траживши од њега да им да 40.000 динара па да га пусте. Ово су учинили зато што је он како они кажу мучио и пљачкао Бугаре а помагао Србе.
Ноћу између 4. и 5. догодила се крађа у чачанском војно-техничком заводу, изгледа да су лопови ухваћени и што је најглавније припадају фронту “пролетера”. После овог случаја овде је наступио доста оштар курс. Данас сам дознао да је овдашњи командант наредио да се изврши оправка старе поште која ће коштати око 25.000 динара, затим је наредио, да му се или реквирира један намештај за спавање или купи нов. Без сумње да је он у праву с обзиром да су они господари а ми робови.

Достављајући Вам предњи извештај молим Вас, да га поднесете другу претседнику. Поздрављам Вас са искреним другарским поздравом са вером у Бога напред до победе.
6. јуни 1941.г.
Претседник месне организације, Чачак МП С. Митровић, с.р. Секретар,
Свеш. Драг. Булић, проф. с.р.
“П.С.”
Предмет-писмо, о коме је било речи за време ручка код друга претседника, нисмо Вам могли послати јер је пре нашег повратка у Чачак уништено.
Пов.бр. 42, 15. јун 1941. С. Митровић."
(ИАЧ, Архивалије ЈНП ЗБОР, К-1, рег.бр.17)


Извештај Драгутина Булића од 16. јуна 1941 године:

Поштовани и драги ми друже претседниче, Када сам прекјуче 14.ов.м. био у Београду, нисам могао лично са Вама разговарати, јер сте тек били дошли из Смедерева а видео сам да сте тог истог дана требали да одржите састанак са мени непознатим лицем. Верујем да Вам глава бучи од превеликих брига. Знам и то: да се Ви лично налазите, више него ико други на голготи, преживљујући и страдајући заједно са целим народом.Али, ствари које се овамо збивају тако су озбиљног карактера да сам принуђен упутити Вам ово писмо, са извештајем: 1) Политика, односно рад, данашњих комесара наставак је старе песме, а та песма ни мање ни више, годи, храни, подржава и појачава комунистички рад. Ја немам речи да Вам прикажем активну и разорну акцију коју комунисти воде на терену, а с друге стране пак, подвукли су се Немцима под кожу, и тако једним потезом чине што они хоће. Рећићете, па добро шта чине, ево само једне мале слике:
а) Постигли су, да се одлично котирају код Немаца а и у свима надлештвима, њихова реч је пресудна;
б) Јуче 15.ов.м. као неку своју крилатицу, пустили су на Морави једну скроз црвену лађицу-барку;
в) У дворишту-односно авлији (башти) мог комшије проф. Које Михаиловића (кога Ви лично знате из Смедерева, а кога сам ја тражио од друга Ленца да буде постављен за директора друге мешовите гимназије јер је много црвена) нађене су две гранате, а то је више него сигурно комунистичко подметање, и то онда, кад он није био код куће већ у Смедереву. Претпостављам да је то било намењено мени, али подметачи су можда погрешили и убацили их у његову башту, пошто се она граничи са мојим двориштем;
г) Данас ми рече друг Пера Јокановић, ово: да је његов син поуздано дознао од његових другова (који га не знају као збораша) комуниста, да они, одржавају везу са четницима који крстаре око нашег места, и да су им предали и неке спискове лица, која треба да буду поубијана.
Дакле, они раде свим силама, да четнике упрегну у своја кола;
д) Један полицијски писар (иначе наш опробани пријатељ у данима прогонства) рече ми, да комесар банске испоставе у Ужицу г. Чађевић, одржава интимне везе са вођом комуниста овог краја Александром Ћурчићем, адвокатем овдашњим и да је он стално са њим у контакту. За ово има места веровању, јер сам га ја, када год дође у Чачак, видео са поменутим адвокатем;
ђ) У другој гимназији комунисти професори оргијају и развијају своју акцију у пуној мери код ученика.
Док се све ово збива, ми смо апсолутно немоћни да ма шта конкретно предузмемо са стране јер шефови надлештава не знам, да ли свесно или несвесно вуку жидовско-масонска комунистичка кола. Ми смо у два маха доставили другу Ленцу наше предлоге, шта би требало учинити, па да се осујети ова неман која из дана у дан постаје све опаснија, али од тога и по томе није било ништа.

Достављајући Вам ово писмо, ја Вас преклињем, учините све што можете и то одмах, да се овом злу стане на пут. Ја Вас лично обавештавам, да, ако се у року од 10-дана од данас са овим не буде ликвидирало и злу стало на пут, тражићу одмах премештај из Чачка и са болом у души напуститит ову средину и ону омладину која ми је увек и вазда давала подршке, или ћу пак, ако не успем у премештају, обратити се команданту места и рећи му да сам принуђен од оног што комунисти припремају, одбећи у гору, јер не желим да ми јефтино и џабе мрсе црева, ти који су и њихови и наши заклети непријатељи.
Свако добро желим Вам и помоћ од Господа Бога, искрени и одани Вам Ваш,

Ч. 16-VI-941.
Друг-свештеник Драгутин Булић"
(ИАЧ, Архивалије ЈНП ЗБОР, К-1, рег.бр.1)